Latest Entries »

Lunarni tranzit sa SDO

Delimično pomračenje Sunca nije samo pojava koja se može videti sa površine Zemlje, već i iz drugih delova Sunčevog sistema. Međutim, ovaj put ćemo se zadržati blizu Zemlje na udaljenosti od oko 36 000 km. Na toj udaljenosti od Zemlje se nalazi letelica Solar Dynamic Observatory (SDO) lansirana 11. februara 2010. godine, a koja prati aktivnosti na Suncu.

Ovog puta pored Sunca letelica je snimila i Mesec, odnoso zabeležila je događaj koji se dešava u proseku dva puta godišnje, a to je lunarni tranzit. Lunarni tranzit se dešava kada Mesec prođe između letelice SDO i Sunca. Tada dolazi do delimičnog pomračenja Sunca, ali samo sa tačke gledišta letelice SDO.

Na slici se jasno vidi Mesečev horizont, jer na njemu ne postoji atmosfera koja bi prelamala svetlost. View full article »

Za početak jedan potpuno novi pogled na mesto sletanja misije Apollo 11 (više o tome >>>>ovde):

Pre jednog starijeg teksta o ovoj misiji evo nekoliko zanimljivosti o Apollo programu: View full article »

Posmatrajte Saturn i Mars

Planete Saturn i Mars su sada vidljive na jugozapadnom nebu. Najbolje vreme za posmatranje je nakon 21 h kada Sunčeva svetlost više ne pravi probleme tokom posmatranja.

Saturn se nalazi u sazvežđu Vaga, a Mars u sazvežđu Devica. U blizini Marsa se nalazi i najsjajnija zvezda u sazvežđu Devica – Spika, dok se sazvežđe Vaga graniči sa sazvežđem Škorpija u kojem se nalazi zvezda Antares.

Ovo su najzanimljiviji objekti za posmatranje golim okom na ovom delu neba nakon zalaska Sunca. View full article »

Treba imati i sreće tokom fotografisanja bilo čega. :)

Fotograf Shannon Bileski je imao sreće da tokom fotografisanja polarne svetlosti kroz atmosferu sagori sjajan meteor ili bolid.

Sve se dešavalo na nebu iznad Kanade (Monitoba). View full article »

Letnji solsticij 2014

Datum i vreme početka leta, baš kao i ostalih godišnjih doba, varira od godine do godine. Leto može početi 20, 21 ili 22. juna i predstavlja trenutak kada je Sunce najsevernije od nebeskog ekvatora (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu) u toku jedne godine.

Do ove razlike u vremenu početka leta dolazi zbog toga što prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana ili 366 kod prestupnih godina, dok tropska godina traje u proseku 365.242199 dana. Tropska godina je tačno vreme za koje se Sunce ponovo vrati u isti položaj, gledano sa Zemlje nakon jednog ciklusa godišnjih doba. Recimo, od letnjeg solsticija do sledećeg letnjeg solsticija. Bitno je i napomenuti da se Zemlja ne kreće uvek konstantnom brzinom oko Sunca.Više o tome pogledajte >>>> ovde.

Letnji solsticij i Sunčevi zraci – izvor: timeanddate.com

View full article »

Posmatrajte večeras zapadno nebo

Zapadno nebo je ovih dana zanimljivo isključivo zbog planete Merkur. Ova planeta, za razliku od Jupitera, Saturna i Venere, se ne može videti

Upoznajmo noćno nebo

Upoznajmo noćno nebo (klikni i pročitaj tekst)

tako često.

Večeras će svega 3-4 % Mesečeve površine biti obasjano Suncem, pa će ovako jedva primetan Mesečev srp pomoći u pronalaženju planete Merkur na zapadnom noćnom nebu.

Sunce će Večeras zaći u 20:06 i pola sata nakon toga je najbolje potražiti Merkur i Mesečev srp. Iznad njih će se nalaziti i sjajni Jupiter i biće najsjajnije nebesko telo na nebu u to vreme. View full article »

Na nedavno održanoj Generalnoj skupštini Evropske unije geonauke, u Beču, doktorant na Ekonomskom fakultetu u Nišu i predsednik Astronomskog udruženja „Eureka“ iz Kruševca, Zoran Tomić, predstavio je svoj rad.

Učestvujući u radu Generalne skupštine Evropske unije geonauke, održane u Beču od 27. aprila do 2. maja, doktorant na Ekonomskom fakultetu u Nišu i predsednik Astronomskog udruženja „Eureka“ iz Kruševca, Zoran Tomić, predstavio je rad: „Astronomija iz fotelje – primena interneta u promociji astronomije“. U okviru ovog rada, Tomić je predstavio projekat: „Nebo nije granica“, koji se odnosi na buduću kruševačku astronomsku opservatoriju.

Među oko 13 hiljada istraživača, bilo je 25-oro iz Srbije, a pored Tomića, učestvovala je i kruševljanka Ana Đuričić, koja pohađa doktorske studije na Fakultetu za matematiku i geoinformacije u Beču.

Više o ovome pročitajte na sajtu rtk.rs

Nakon ovogodišnje nove eksplozije iznad Rusije evo još jedne, ali ovog puta iznad Kanade. tačnije južni Ontario.

foto: ccinhk/YouTube

foto: ccinhk/YouTube

Eksplozija se dogodila 4. maja oko 16:30 po lokalnom vremenu, a svedoci su sjaj eksplozije poredili sa Suncem i čuli zvuk karakterističan za ovu pojavu. Procenjuje se da je meteor bio prečnika oko pola metra.

Da se ova eksplozija dogodila preko noći sigurno je da bi na kratko bio dan. :)

Sada kada kamere imamo bukvalno na svakom ćošku u naseljenom mestima možemo videti koliko su ovakve pojave česte i možemo da zamislimo koliko su česte na mestima na kojima nema ljudi i kamera.

Evo nekoliko snimaka ove eksplozije snimljene preko kamera na automobilima: View full article »

U maju pored gomile nebeskih objekata koje možemo posmatrati videćemo i pet planeta za čije posmatranje će nam biti dovoljno samo da Saturn_5pogledamo tačno mestu na nebu.

Jupiter i Mars možemo videti sa prvim mrakom na različitim delovima neba, na zapadu i jugoistoku. Saturn nakon 21h možemo videti takođe na jugoistoku.

Veneru ćemo još neko vreme posmatrati kao jutarnju “zvezdu”, a Merkur nakon zalaska Sunca. Merkur će imati sve manju magnitudu kako vreme bude prolazilo. View full article »

Letelica Cassini, koja već dugo fotografiše Saturn i njegove satelite kao i planete sunčevog sistema, na svom spisku je dodala još jedan objekat. Slično kao što je fotografisana planeta Zemlja, letelica Cassini je snimila planetu Uran.

Na prvoj slici se vidi planeta Uran iz orbite letelica oko Saturna i Saturnovi prstenovi u prvom planu, a na drugoj položaj Sunca, Zemlje, Saturna i Urana u trenutku kada je fotografija nastala. View full article »

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 568 other followers