Zemljiste je osnovni deo svakog ekosistema. Sta je plodnost zemljista? To je sposobnost zemljista da biljke snabdeva vodom, mineralnim supstancama i naravno kiseonikom. Pored toga sto od osobina zemljista zavisi koliko ce biljke u procesu fotosinteze proizvesti organskih materija i sto se u njemu odvija razlaganje istih, ono sluzi i kao staniste mnogim zivim organizmima. Promene fizickih, hemijskih i bioloskih osobina zemljista dovode do smanjenja plodnosti i mogu uticati na funkcionisanje celog ekosistema.
To se moze pokazati na primeru lanca ishrane, kada neka jestiva biljka raste u zemljistu koje je zagadjeno npr. teskim metalima. Te biljke covek i zivotinje unose kao hranu u organizam, ne razmisljajuci gde je ta biljka rasla i pod kojim uslovima. Sve to moze ostaviti posledice u organizmu na krace ili duze vreme, zavisno od vrste zagadjenja.
Teski metali najcesce dospevaju u zemljiste preko atmosfere. Kada metali dospeju u zemljiste pocinje proces zakiseljavanja pri cemu dolazi do vece pokretljivosti jona metala, a samim tim i do njihovog akumuliranja u biljkama. Ako je , recimo, pH <6,5 u zemljistu se povecava pokretljivost kadmijuma, za pH < 5,5 povecava se pokretljivost kod nikla, mangana, kobalta i aluminijuma, a za pH < 4 i kod olova i bakra.
Bakar je neophodan za rast biljaka, ali je veoma stetan u povecanim koncentracijama. Olovo se talozi u ljudskim kostima, kadmijum moze biti kancerigen.
Jedan od izvora zagadjivanja zemljista je i poljoprivreda. Zemljiste se zagadjuje direktim unosenjem hemijskih sredstava. Pesticidi se ukljucuju u lanac ishrane i dolazi do njihovog nakupljanja u pojedinim tkivima. Prvo dolazi do nagomilavanja pesticida u biljkama i zastupljenost im je razlicita u razlicitim delovima biljaka, a to zavisi od vrste biljaka i pesticida. Kasnije, preko biljaka, ti pesticidi dospevaju do coveka.
U industrijskim gradovima dolazi do pojave kiselih kisa sto dovodi do unistavanja zelenog pokrivaca,a i materijalnih dobara. Tesko je obnoviti zemljista koja su zagadjena kiselim kisama.
Cesto se preko zagadjenog zemljista zagadjuju povrsinske i podzemne vode, sto je bio razlog za zatvaranje mnogih korisnih bunara. Narocito u poljoprivrednim regionima zbog povecanog koriscenja hemijskih sredstava. Kada se zagade povrsinske vode lako dolazi do pomora akvaticnog sveta na tom mestu, a kod tekucih voda i nizvodno.
A tu su i deponije. Kod nas u Srbiji je mnogo divljih deponija, a mogu se sresti i pored puta, reka ili slicno. Dobro organizovana deponija zahteva ukljucivanje opstine i odvajanje vece kolicine novcanih sredstava. Preko deponije se pored zemljista zagadjuju i podzemne vode raznim organsikim i neorganskim jedinjenjima, procednim vodama itd. Dolazi i do zagadjivanja atmosfere raznim gasovitim jedinjenjima, kada dolazi i do sirenja neprijatnih mirisa. Kod divljih deponija je cesta pojava glodara koji su prenosioci raznih zaraza.
Mere zastite, ukratko, podrazumevaju smanjenje upotrebe zagadjujucih materija u poljoprivredi, dobro organizovanje deponija, zasadjivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagadjujuce materije, pa i otrovne. Na primer, ljubicica moze da zivi u zemljistu bogatim arsenom. I slicne druge akcije koje imaju za cilj ocuvanje zemljista. Za sve ovo je potrebna dobra volja drzave, koja u nasem slucaju jos uvek nije spremna na takve poduhvate, a nema ni osnovne zakone vezane za zastitu zivotne sredine. Da nije zalosno bilo bi smesno, ali tako je.

5u84f48n