Category: Astro – dešavanja i najave


Konjukcija Venere i Jupitera

Za sve one koji slučajno ili namerno ne spavaju 18. avgusta pre izlaska Sunca biće u mogućnosti da posmatraju veoma blizak susret dve najsjajnije planete na našem nebu, Venere i Jupitera. Najbolje vreme za posmatranja biće između 4:30 i 5:00, a pogled usmeriti prema severoistočnom delu jutarnjeg neba. Ovaj susret je naravno vidljiv golim okom.

Konjukcija predstavlja bliski prividni položaj dva (ili više) nebeskih tela na nebu, kada se posmatra sa Zemlje.

Prividno rastojanje između ovih planeta iznosiće manje od pola stepena. Na slici ispod deluje kao da se stapaju u jednu “zvezdu”, ali ipak videće se jasno, odvojeno ali dovoljno blizu za uživanje u posmatranju i fotografisanju. Konjukcija dve planete je česta pojava, ali nije često da je ovako malo prividno rastojanje.

Više o susretima planeta ovog meseca možete pročitati >>>> ovde. Continue reading

Tokom godine mnogo meteorskih kiša  “padne” iznad naših glava. Neke su većeg, a neke manjeg intenziteta. Sada je trenutno u toku “pljusak” Perseida.

Perseidi su meteorska kiša koja nas oduševljava svojim intenzitetom svake godine od 25. jula do 18. avgusta. Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) očekuje u noći između 12/13 avgusta. Prosečan ZPČ za Perseide je 80 meteora. Međutim, dešavalo se da taj broj bude i preko 100.

Perseidi predstavljaju ustvari ostatke komete 109 P/ Swift-Tuttle koja oko Sunca obiđe za 130. godina. Otkrivena je daleke 1862. godine.

Zemljina atmosfera nas štiti od udara malo većih meteora u kiši Continue reading

Nakon 10. godina putovanja po Sunčevom sistemu, tri prolaska pored Zemlje, jedan pored Marsa, dva susreta sa asteroidima i više milijardi kilometara leta (tačnije oko 6,4 milijarde km) letelica Rosetta je 6. avgusta uspešno stigla do komete i poslala prve fenomenalne fotografije iz svoje orbite oko nje.

Letelica Rosetta je lansirana 2. marta 2004. godine sa ciljem da ispita kometu 67P/Čurjumov–Gerasimenko.

Ovo je prvi put da dobijemo slike neke komete ovako viskoke rezolucije. Na slikama se vide stene veličine kuće, ravni predeli, litice i slično.

Letelica poseduje dva glavna elementa: sonde Rosetta i landera Philae. Planirano je da se lender spusti na površinu komete, dok će sonda nastaviti putovanje u orbiti komete na njenom putu oko Sunca.

Više o ovoj misiji možete pročitati >>>> ovde i ovde.

Slika ispod je napravljena 6. avgusta sa udaljenosti od 120 km od komete, a kada se rastojanje letelice od komete još više smanji i slike koje nam budu pristigle biće detaljnije. Continue reading

Letelica Rosetta je danas napravila još jednu fotografiju komete 67P/Čurjumov–Gerasimenko, sa kojom će se susresti 6. avgusta. Više o ovoj misiji možete pročitati >>>> ovde.

Kometa 67P/Čurjumov–Gerasimenko snimaljena 2. avgusta

Kometa 67P/Čurjumov–Gerasimenko snimaljena 2. avgusta – foto: ESA

Do sada je ukupno šest letelica imalo susret sa kometom, računajući i letelicu Rosetta:

20140731_comets_sc_0-000-020_2014

Letelica Rosetta je lansirana 2. marta 2004. godine sa ciljem da ispita kometu 67P/Čurjumov–Gerasimenko. Od tada traje njeno putovanje Sunčevim sistemom na kome je do sada tri puta proletela blizu Zemlje i jednom blizu Marsa da bi bez utroška energije dobila potrebno ubrzanje za nastavak leta.

Kometa 67/P snimljena 1. avgusta 2014. godine

Kometa 67/P snimljena 1. avgusta 2014. godine

Continue reading

Za početak jedan potpuno novi pogled na mesto sletanja misije Apollo 11 (više o tome >>>>ovde):

Pre jednog starijeg teksta o ovoj misiji evo nekoliko zanimljivosti o Apollo programu: Continue reading

Polarna svetlost i meteor

Treba imati i sreće tokom fotografisanja bilo čega. :)

Fotograf Shannon Bileski je imao sreće da tokom fotografisanja polarne svetlosti kroz atmosferu sagori sjajan meteor ili bolid.

Sve se dešavalo na nebu iznad Kanade (Monitoba). Continue reading

Letnji solsticij 2014

Datum i vreme početka leta, baš kao i ostalih godišnjih doba, varira od godine do godine. Leto može početi 20, 21 ili 22. juna i predstavlja trenutak kada je Sunce najsevernije od nebeskog ekvatora (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu) u toku jedne godine.

Do ove razlike u vremenu početka leta dolazi zbog toga što prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana ili 366 kod prestupnih godina, dok tropska godina traje u proseku 365.242199 dana. Tropska godina je tačno vreme za koje se Sunce ponovo vrati u isti položaj, gledano sa Zemlje nakon jednog ciklusa godišnjih doba. Recimo, od letnjeg solsticija do sledećeg letnjeg solsticija. Bitno je i napomenuti da se Zemlja ne kreće uvek konstantnom brzinom oko Sunca.Više o tome pogledajte >>>> ovde.

Letnji solsticij i Sunčevi zraci – izvor: timeanddate.com

Continue reading

Nakon ovogodišnje nove eksplozije iznad Rusije evo još jedne, ali ovog puta iznad Kanade. tačnije južni Ontario.

foto: ccinhk/YouTube

foto: ccinhk/YouTube

Eksplozija se dogodila 4. maja oko 16:30 po lokalnom vremenu, a svedoci su sjaj eksplozije poredili sa Suncem i čuli zvuk karakterističan za ovu pojavu. Procenjuje se da je meteor bio prečnika oko pola metra.

Da se ova eksplozija dogodila preko noći sigurno je da bi na kratko bio dan. :)

Sada kada kamere imamo bukvalno na svakom ćošku u naseljenom mestima možemo videti koliko su ovakve pojave česte i možemo da zamislimo koliko su česte na mestima na kojima nema ljudi i kamera.

Evo nekoliko snimaka ove eksplozije snimljene preko kamera na automobilima: Continue reading

U maju pored gomile nebeskih objekata koje možemo posmatrati videćemo i pet planeta za čije posmatranje će nam biti dovoljno samo da Saturn_5pogledamo tačno mestu na nebu.

Jupiter i Mars možemo videti sa prvim mrakom na različitim delovima neba, na zapadu i jugoistoku. Saturn nakon 21h možemo videti takođe na jugoistoku.

Veneru ćemo još neko vreme posmatrati kao jutarnju “zvezdu”, a Merkur nakon zalaska Sunca. Merkur će imati sve manju magnitudu kako vreme bude prolazilo. Continue reading

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 577 other followers