Mlečni Put (prečnik 100 000 s.g.) - Foto Nasa

Samo jednim pogledom ka noćnom nebu možemo videti gomilu objekata. Skoro svi objekti, koje vidimo golim okom, pripadaju našoj galaksiji, osim objekta M31 – galaksija Andromeda, koja se nalazi u istoimenom sazvezđu. Na noćnom nebu se najviše ističe, naravno, Mesec. Ako na nebu, pri vedrim noćima i bez svetlosnog zagađenja, vidite jednu beličastu dugačku traku koja se prostire preko celog neba,to je Mlecni put ili Kumova slama. Belu boju joj daju milijarde zvezda od kojih se sastoji. To je naša Galaksija kakvu mi vidimo sa našeg položaja u njoj. Negde daleko iza te beličaste trake se nalazi jezgro naše galaksije, koje se sastoji od masivne crne rupe, koja lagano guta bliže zvezde. Mi smo daleko odatle nekih 27000 svetlosnih godina, tako da smo od te crne rupe na bezbednom rastojanju, ali od malih koje lutaju galaksijom nisam siguran.
Nebeski objekti uvek izlaze sa istocne strane (posledica rotacije Zemlje), a zalaze na zapadnoj strani. Tako da mi preko noci vidimo razlicita sazvezdja. Medjutim, postoje sazvezdja koja nikada ne zalaze, a nazivaju se cirkumpolarna sazvezdja. Neka od njih su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej. Ova sazvezđa imaju ovu osobinu jer se nalaze blizu Polarne zvezde, oko koje prividno rotira zemljina osa.
Nebo je podeljeno na 88 sazvezđa, od kojih se neka vide sa severne, a neka sa juzne zemljine polulopte.
Sazvežđe predstavlja oblast na nebu koja je određena uslovnom granicom i svi objekti koji su unutar te granice, pripadaju tom sazvežđu. Njihov raspored se prikazuje zvezdanim kartama ili zvezdanim katalozima (nema nikakve veze sa astrologijom, da ne dodje do zabune)!
Najveće zvezde u sazvežđima (u 99% slučajeva) se obeležavaju grčkim slovom alfa.
Najuočljivije je sazvežđe Veliki medved (Ursa Maior) – Velika kola – njegov najuočljiviji deo. Preko puta njega se nalazi sazvežđe Kasiopeja (Cassiopeia), koje ima oblik slova W. Izmedju ova dva sazvežđa se nalazi Mali medved (Ursa Minor) u kome se nalazi Polarna zvezda (Severnjača ili Polara). Između Malog i Velikog medveda počinje lanac zvezda koji cini sazvežđe Zmaj (Draco), a koji se završava četvorostranom figurom u kojoj je najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, Etamin.

Plejade

Plejade

Sazvežđa se mogu podeliti na : prolećna, letnja, jesenja i zimska.

Najpoznatije zimsko sazvežđe je Orion koje sadrži dve velike zvezde – Betelgez, crvenkaste boje i Rigel plavobeličaste boje. Kada uočimo tri vezane zvezde u orionovom pojasu (Alnilam, Alnitak i Mintaka) lako možemo naći još dva sazvežđa. Ako pratimo ove tri zvezde na gore nailazimo na sazvežđe Bik (Taurus) u kome je najsjajnija zvezda Aldebaran (alfa Tauri). Ona se nalazi u rasejanom jatu zvezda – Hijade, a nešto dalje se nalazi zbijeno jato Plejade (vidi sliku ispod), koje mnogi greškom zamenjuju sa Malim medvedom (vidljivo je golim okom oko 7 zvezda ovog zbijenog jata).

Sazvežđe Orion

Sazvežđe Orion

Kada krenemo pogledom ka jugu preko tri zvezde orionovog pojasa nailazimo na sazvežđe Veliki pas (Canis Maior) u kome se nalazi najsjajnija zvezda koju na nebu mozemo da vidimo sa severne polulopte, a to je Sirijus. Severoistočno od ovog, nalazi se sazvažđe Mali pas (Canis Minor). Ovo su neka sazvežđa koja možete vrlo lako naći na nebu.
Od prolećnih sazvežđa se vide: Rak (Cancer), Lav (leo) – najsjajnije zvezde su Regulus i Denebola, Devica (Virgo) – zvezda Spika.
Tu je i letnje sazvežđe Lira ( Lyra), sa najvećom zvezdom Vegom koja ce kroz nekoliko hiljada godine postati nova Severnjača – zbog kretanja Zemlje u prostoru. Zatim sazvežđe Labud (Cygnus), sa zvezdom Deneb – najudaljenija zvezda koju vidimo golim okom (oko 1600 svetlosnih godina od nas). Tu je i sazvezdje Orao (Aquila) – zvezda Altair.
Zvezde Vega, Deneb i Altair cine veliki letnji trougao, koji je lako uocljiv na letnjem nebu.
U letnjem sazvežđu Volar (Bootes) je veoma sjajna zvezda Arktur.
U jesenja sazvežđa se ubrajaju: Persej, sa promenljivom zvezdom Algol, zatim sazvežđe Andromeda u kome se može uočiti galaksija Andromeda, koja pripada našem lokalnom jatu galaksija (ima oko 20-ak galaksija u jatu). Kroz nekoliko milijardi godina sudariće se Andromeda sa našom galaksijom Mlecni put. U jesenja sazvežđa spadaju još i Pegaz (Pegasus), ispod njega slabo uočljivo sazvežđe Ribe (Pisces) i u tom sazvežđu se nalazi tačka u kojoj se u trenutku prolećne ravnodnevnice projektuje lik Sunca.
Što se tiče planeta, najuočljivija je naravno Venera, zatim Jupiter, pa Mars i Saturn. Ne mogu se uvek sve planete videti na nebu, a to zavisi od položaja Zemlje u odnosu na njih. Za razliku od zvezda ciji je polaožaj u odnosu na druge objekte na nebu uvek isti, planete vidno menjaju svoje položaje. Planeta znači lutalica. Kroz male teleskope, pa čak i kroz dvoglede 7 x 50, se mogu uočiti mene na Veneri, 4 velika Jupiterova satelita, neravnine na Mesecu i objekti iz Mesijevog kataloga koji sadrzi 110 galaksija, maglina itd.

Ovo su neka od najzanimljivijih sazvežđa, zvezda i planeta koje možete posmatrati. Nabavite kartu neba (na netu) i zanimajte se.

Vedro nebo!

5u84f48n