Nafta je po hemijskom sastavu smeša raznih organskih jedinjenja. Njeno organsko poreklo potiče od dugog vremenskog procesa taloženja biljnog i životinjskog materijala u zemlji, pod uticajem pritiska i toplote. Sve ovo je dovelo do nastajanja ugljovodonika koji su glavni sastojci nafte. Primetno je da najviše nafte ima na najosunčanijim delovima planete (recimo,oko ekvatora…). Što je nafta dublje u zemlji veći je pritisak, tako da pri bušenju može doći do naglog izbijanja nafte i gasa. Dubina slojeva nafte može biti različita i kreće se od nekoliko metara do više od 5 km.
U početku su bušenja rađena nasumice, ali su se kasnije počela sprovoditi istraživanja sastava tla. Geološka i geofizička istraživanja pomoću dubinske sonde prvo daju potrebne informacije o geološkoj strukturi podzemnih slojeva, pa se tek na osnovu dobijenih rezultata odredjuju dalji postupci.
Ona je najvažniji izvor organskih jedinjenja u prirodi i na njoj se zasnivaju razne grane hemijske industrije.
Medjutim, kako se može naći u raznim delovima sveta, samim tim se malo razlikuje i njen sastav.
Postoje tri osnovne komponente koje čine sastav nafte:
1. Alkani
2. Cikloalkani
3. Aromatični ugljovodonici
Alkani su grupa ugljovodonika sa maksimalnim brojem vodonikovih atoma u molekulu, a takodje su najjednostavnija organska jedinjenja. Opšta formula alkana je:
CnH(2n+2) – n je broj ugljenikovih atoma
Cikloalkani su takodje ugljovodonici kod kojih su sp3 hibridizovane orbitale vezane u zatvorenom nizu ili prstenu. Njihova opšta formula je:
CnH2n – n je broj ugljenikovih atoma
Aromatični ugljovodonici pripadaju grupi organskih molekula u čijem sastavu je zastupljena karakteristična struktura šest ugljenikovih atoma vezanih u prsten. Najpoznatiji aromatični ugljovodonik je Benzen.
U nafti se nalazi još i sumpor, kiseonik i azot.
Ovo su bile neke od hemijskih osobina. Po fizičkim osobinama nafta je uljana tečnost zatvoreno mrke boje. U njoj se nalaze gasoviti, tečni i čvrsti ugljovodonici. Gasoviti ugljovodonici izbijaju iz zemlje i oni ustvari predstavljaju prirodni gas.
Nafta predstavlja glavni izvor za dobijanje goriva za motore sa unutrašnim sagorevanjem, maziva, alkohola, organskih kiselina…
Najvažniji način prerade nafte je frakciona destilacija.
Benzinska frakcija je tečni destilat sa tačkom ključanja od 150 stepeni C. Iz nje se dobijaju razne vrste benzina koje se koriste kao goriva za motore SUS i kao organski rastvarači.
Pored ovog načina prerade, benzin se može dobiti i postupkom koji se naziva kreking. Kreking se zasniva na principu cepanja teških molekula ugljovodonika sa visokim tačkama ključanja, na lakše molekule ugljovodonika sa nižim tačkama ključanja.
Prema nekim procanama nafte će biti još 30-ak godina. Zato je potrebno naći neku vrstu alternativne energija koja će je zameniti, a pri tome voditi računa o životnoj sredini. Tu su energija Sunca, vetra, vode, nuklearna energija…ali nijedna nije adekvatna zamena za naftu. Barem ne na sadašnjem nivou tehnologije.
Najveći proizvođač nafte je Saudijska Arabija, zatim sledi Rusija, pa Amerika…


Geopolitička moć pojedinih zemalja zavisi od nafte. takođe i svetske krize su posledica primene sile raznih zemalja da bi ostvarile kontrolu nad nalazištima nafte.

Slike su preuzete sa sledećih adresa (odozgo na dole):

Slika 1: http://www.b92.net

Slika 2: http://www.agencijaspektar.com

Slika 3: http://www.upload.wikimedia.org

Slika 4: http://www.delo.si