Slika 1.

Sunce čini 99,9% mase Sunčevog sistema. Jeste mnogo, ali je tako. Oko njega su nekad kružile 9 planete, a danas 8. Ne, nije ta jedna nestala ili tome slično, već su se sastali svetski priznati astronomi i rešili da Pluton više ne bude planeta, već da bude patuljasta planeta, kao sto su Vesta, Ceres, Sedna itd. Nije takva odluka donesena tek tako, već je za to postojalo mnoštvo razloga, kao što su Plutonova putanja oko Sunca, njegov sastav, veličina itd.

Slika 2. Pluton i njegovi sateliti (Foto: NASA)

Danas postoje 8 planete koje su od Sunca poredjane (udaljene) sledećim redom: Merkur, Venara, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
U međuplanetarnom prostoru se nalaze još i planetarni sateliti (prorodni, dok su ovi veštacki druga priča), asteroidi, komete i meteori (koji kada uđu u Zemljinu atmosferu postaju meteoriti).
Planete se dele na unutrašnje i spoljašnje, odnosno na planete Zemljinog tipa i planete Jupiterovog tipa.
Planete Zemljinog tipa (Merkur, Venera, Zemlja i Mars) imaju veliku gustinu, malu masu, sporo rotiraju i imaju mali broj satelita.
Planete Jupiterovog tipa (Jupiter, Saturn, Uran, Neptun) su gasoviti dzinovi i imaju veliku masu, malu gustinu i veliki broj satelita.
Jos jedan razlog zašto Pluton ne pripada planetama, jer ne pripada jasno ni jednoj od ovih grupa.
Merkur je najmanja planeta Sunčevog sistema i i može se videti ukupno 20-ak dana u godini pri dobrim uslovima, veoma nisko na horizontu. Pošto je najbliža Suncu temperatura joj iznosi oko 430 °C danju, dok nocu pada ispod nule. Poseduje veoma retku atmosferu, a površina joj je slična Mesečevoj, odnosno na njoj postoji veliki broj kratera koji su posledica udara meteorita. Od Sunca je udaljen oko 59.000.000 km, a oko svoje ose se okrene za 88 dana.
Venera je na noćnom nebu, posle Meseca, najsjajnije nebesko telo vidljivo sa Zemlje. Od Zemlje je udaljena oko 50.000.000 km. Može da se vidi 2-3 sata nakon zalaska Sunca, a takođe se moze videti i ujutru pred sam izlazak Sunca. Venera je po masi i dimenzijama slična Zemlji, pa je valjda zato i nazivaju njenom sestrom. Njena atmosfera se sastoji od ugljendioksida(CO2) – oko 97%. A znamo da je to jedan od najuticajnih gasova zaslužnih za efekat staklene bašte. Iz tog razloga Venera ima najvišu temperaturu od svih planeta u Sunčevom sistemu i ona prelazi 460 °C na površini planete, dok je u višim slojevima atmosfere blizu nule. U njenoj atmosferi se mogu naći još i azot, sumporna kiselina, vodena para itd. Iz navedenih objašnjenja se smatra da je na njoj zivot nemoguć (mada…ekstremofili su čudo)! Osvetljenost na Veneri je ista kao na Zemlji kada je dan veoma tmuran.


Slika 3. Površina Venere

Zemlja – o našoj planeti će biti posebno reči.
Mars je planeta crvene boje. Mnogi smatraju da je Mars nalik na Zemlju kakva će biti u budućnosti, a da je Venera nalik na Zemlju iz davne prošlosti. Ima tu malo istine…Mars je vidljiv golim okom kao crvenkasta zvezda, koje ne treperi (jer svaka zvezda koja ne treperi je ustvari planeta). Noć i dan na Marsu je skoro jednak kao na Zemlji. Prečnik mu je upola manji od Zemljinog, a atmosfera je mnogo puta redja i najčešći gas je ugljendioksid. Temperature se kreću oko +12 preko dana, a noću dostižu – 100 °C. Na Marsovom severnom polu se nalazi zamrznut običan led, a na juznoj zamrznut suvi led – zamrznuti CO2. Na njemu se nalazi i najviši vulkan u Sunčevom sistemu visine oko 22 km.  Nazvali smo ga Olympus Mons. Oko Marsa kruže 2 satelita  - Fobos(strah) i Demos(uzas).


Slika 4. Mars (Foto: NASA)

Jupiter je najveća planeta Sunčevog sistema i čini 70% mase svih planeta. Prečnik mu je 11 puta veći od Zemljinog, a masa je veća za 318 puta. Udaljenost od Sunca mu je 778.000.000 km. Oko Sunca rotira za nešto manje od 12 godina, a rotacija oko ose mu je blizu 10 dana. Na Jupiteru se nalazi velika crvena pega koja je otkrivena 1665 godine. Ona ustvari predstavlja ogroman vrtlog (oluju) u Jupiterovoj atmosferi koja traje više stotina godina. Ova planeta takođe poseduje prstenove nalik Saturnovim, samo manjih dimenzija, pa zati i nisu tako lako uočljivi. On poseduje i sopstveni izvor energije, a temperatura njegovog jezgra iznosi oko 30000 °C.


Slika 5. Jupiter (Foto: NASA)

Saturn je džinovska planeta, veoma male gustine. Kada bi Saturn potopili u ogroman okean on bi plutao po površini. Poseduje jako magnetno polje – 1000 puta jače od Zemljinog, a 20 puta od Jupiterovog. Pretežno je sastavljen od vodonika i helijuma. Poseduje mnogo satelita i više prstenova koji su pretežno sastavljeni od stena i leda. Smatra se da bi istraživanje Saturna i njegovih prstenova moglo da doprinese boljem razumevanju nastanka Sunčevog sistema. U njegovoj atmosferi se nalazi još i metan, etan, amonijak… Brzine vetrova dostižu blizu 2000 km/h.


Slika 6. Saturn (Foto: NASA)

Uran je prva planeta koja je otkrivena pomoću teleskopa. I on takođe poseduje više prstenova (najmanje 10) i više satelita. Otkriven je 1781. godine. Njegov prečnik iznosi oko 48000 km, rotacija oko sopstvene ose je 11 dana, a oko Sunca se okreće brzinom od oko 7 km/h. Temperatura je oko 200 °C, a u atmosferi preovlađuju vodonik i helijum, a manje metan i amonijak.


Slika 7. Uran i jedan njegov satelit (Ariel) (Foto: NASA)

Neptun je zadnja planeta Sunčevog sistema. Dalja je od Sunca 30 puta više nego zemlja (150.000.000km * 30 =…). Zelenoplave je boje i o ovoj planeti se, naravno, najmanje zna. Poseduje satelit Triton koji rotira oko Neptuna u suprotnom smeru, po čemu može da se zaključi da je zarobljen iz svemira.

Slika 8. Neptun (Foto:NASA)

Bio je ovo najkraći osvrt na naš Sunčev sistem!