Autor: Dragan Pavlović

Пасош, новчаник, кључеви, пасош, здравствено осигурање, искључен шпорет, пасош, новчаник, четкица за зубе, пасош… Хмм, све је ту. Чек, ах да… Ту су и пасош и новчаник.

Каква параноја… Маааа, дај… Знао сам да ћу бар нешто да заборавим. Сада ћу морати да позајмим нечији пешкир.

То су биле моје прве мисли када сам стигао код друга који је обезбедио ауто за пут.

Рута ка Холандији нам је била Загреб, Марибор, Линц, Пасау, Франкфурт, Нирнберг, Дизелдорф, Арнем, Делфт

До Шида нам је требало око сат времена. И наша прва стрепња, Хрватска граница. Шта ли ће нам радити? Да ли да пријављујемо камеру, лап-топ…? Неће нам ваљда отварати пртљажник?…

Наше смо глат прошли. Три печата, имате ли нешто да пријавите… Ајд здраво.

На Хрватској страни жена полицајац. Аххх, те су најгоре, помислих. Узела нам пасоше, па одједном прозва једног од нас. А, колима мук. Погледа га. Удари печат. Удари и други и трећи, и врати нам пасоше. Који ли га уопште и прозивала, хаха!?

И тако наставили ми аутопутем 442 до Београда. Да се закључити да је Бајага омашио за око 50 км.

Путарина се иначе у Немачкој и Холандији не наплаћује. А, путеви су им страва. 3-5 трака у једном смеру. А, у Холандији је чак и осветљен ноћу.

Возачи су баш културни. Пропоуштају друге, не лежу на сирену… То пре свега важи за Холанђане.

Тамо је реткост да станеш на пешачки, а да ти не стану да пређеш. Возе махом ауди, мерцедес и бмвв.

Баш пазе на екологију. Кола једва да испуштају онај мирис бензина. Дизелаша скоро да и нема, или их ја нисам видео. Гориво је баш скупо 1,44 евра.

Делфт је страва градић. Има мање од 100000 становника и универзитетски је центар за техничке науке (физика, хемија, материјали…). Налази се на пола пута од Ротердама (15 км) до Ден Хага. Пун је странаца.

Зграде су целе и чисте (а, и не чуди јер је емисија издувних гасова минимална). Пола града се вози бициклима, који су баш скупи. Обична крнтија са контроми великим точковима, коју вози наш сељак, кошта половна преко 100 евра.

Пластичних кеса нигде на улици нисам видео. Види се понеки опушак (пушење тамо није дозвољено на јавним местима, сем улице), говно од кера, бицикл у каналу… Паса луталица… Видео сам једног у Ротердаму и једног нисам сигуран где. Али зато има патака и лабудова шта хоћеш. Чак сам видео једно вече два зеца како се играју по снегу испред зграде.

Графита има отприлике само на једном месту. Рекли им, овде можете да шврљате и тако би.

Снег је иначе тамо и после неколико дана бео. Када сам стигао у Србију дошло ми је да заплачем када сам видео ову нашу штроку.

Бицикли се иначе масовно краду тамо, па је некоме лакше да га мазне, провоза и баци у канал. Кесе носе своје када иду у продавницу, само смо их ми по навици куповали за скромних 20 центи.

Возом је могуће стићи у било који део Холандије. И воз из нпр Амстердама креће по реду вожње у 0:46, а стиже у 1:46. А, стварно… Воз је кренуо у 0:46 и стигао у 1:46.

Возови су на спрат. Нису нешто чисти, али спрам наших…

Ротердам је леп и модеран град. Има баш високих зграда, сређен је и чист. Није збијен као Београд. Има нешто мање од милион становника.

Хаг је ок, а и Схевенинген који је на обали Северног мора.

Амстердам ми се најмање допао. Типично лучко и туристичко место (проституција и сл). У центру града стоји упозорење „чувајте се од лопова, џепароша,…“. У фазону, немојте да нам се жалите, упозорили смо вас. Прилично је прљав. Има пуно скитница и сл. Баш ми је некако покварио утисак. Иначе, тамо и у МекДоналдсу баба сера наплаћује (0,50 евра). А, у Амстердаму постоје чак и писоари на сред улице. Мало су ограђени, тек пристојности ради, а она мокраћа… вероватно иде директно у канал у коме се брчкају лабудови.

Она њихова црвена четврт је прилично занимљива. Има нека црква на граници те четврти… Тамо су најбоље проститутке. Онако стоје у излогу, меркају. Када вам се погледи укрсте, онда те процени, па ти или куцка на прозор или отвори врата па те дозива.

Чули смо причу за једног који се „окушао“ код њих. Каже, као код доктора… „Уђи… Скини се и лези…“. 50 евра15 минута, па ко воли нек изволи.

Био сам и на оно место где убациш новчић (2 евра), отвори се прозор и гледаш неку голу жену 2 минута. И, ајд… жена ко свака друга тамо. Није ми деловала нешто срећно, али посао је посао (такав је чини ми се имала став). Али најсмешније је када сам бацио поглед на други прозор и видео друга како слини.

Постоје и нека „позоришта тамо“. Платиш улаз 30 евра и гледаш уживо представе (двоје како се хефтају неколико минута, па стриптиз са цигаром коју после гурне знаш већ где, па опет хефтање, па нека са бичем која изабере жртву из публике и…, па опет стритиз, па опет она што извлачи из публике овај пут без бича али са неким горилом; и тако у круг). То је тамо било скоро потпуно пуно. И, није ме зачудило што смо ми били тамо. Били су и неки Јапанци, а ни то ме не чуди. Биле су неке цуре, па ни то. Али момак и девојка… Тилу-лилу.

Ако си обратио пажњу по Србији, неки шљаштећи, истурени излог, а у њему нека кола… А, са друге стране, чуо си за неки секс шоп а за пут до њега ти треба мапа која је сва у шифрама и загонеткама… Е, у целој Холандији је супротно. У сваком месту сам видео секс шоп. Унутра стално неко разгледа робу. Мушко, женско, небитно. И има свашта. Гледаш како нека цура гледа вибратор, па га мерка и сл. Прођеш поред њих, а оне ти се смешкају.

Бриж, Белгија, је баш леп. Онај ужи центар града је на унесковој листи светске културне баштине. Уске улице, старе зграде, дворци…

Пиво и чоколада… то су главне ствари које се морају пробати.

Наравоученије: Ако имате ауто који вам неће рециклирати чим пређете границу, ако имате неку комбинацију за смештај, ако имате бар недељу дана слободног, ако вам не смета да цео дан путујете… Онда је овакав провод супер. Тешко га је срочити на две стране. Можда једног дана напишем неку књигу, али ми се сада никако не да да пишем нешто интересантно и дугачко.

Следеће дестинације које су ми на уму су Кијев, Москва, Санкт Петерсбург, Хелсинки, Рига, Талин, Вилнус, Варшава, Краков и друга рута Париз и север Шпаније. Надам се у наредне две године.