Rukopis, u kome je reč o jabuci i gravitaciji i koji je bio povod za jednu od najpoznatijih anegdota u istoriji nauke, sada je svima dostupan putem Interneta.

Reč je, naravno, o čuvenoj priči o jabuci koja je Isaku Njutnu (1643-1727) pala na glavu i podstakla ga da postavi opšti zakon gravitacije, koji će rešiti mnoge tajne koje su zadavale glavobolje naučnicima pre njega.

Bežeći od kuge koja je 1666. godine harala Londonom, mladi Njutn sklonio se na seosko imanje rodnog Vulstorpa, u Linkonširu. Dok se odmarao u dvorištu, razmišljajući o misterijama univerzuma, na glavu mu je pala jabuka i istog časa sinula mu je ideja o teoriji gravitacije.

Ovu priču su, nesumnjivo, tokom vremena “ulepšali” kako sam Njuton tako i generacije naučnika i profesora da bi učenici lakše zapamtili jedan od osnovnih zakon fizike.

Od danas, međutim, svako ko ima pristup Internetu može da zaviri u rukopis u kome se opisuje kako je slavni britanski naučnik zahvaljujući padu jabuke razvio teoriju gravitacije.

Rukopis, koji je u digitalnoj formi objavilo Kraljevsko društvo u Londonu, napisao je 1726. godine Njutnov savremenik, Viljam Stakli (William Stukeley), arheolog i autor prve biografije najvećeg britanskog naučnika (Memoirs of Sir Isaac Newton’s Life) nakon zajedničke večere na kojoj je Njutn sagovorniku ispričao anegdotu o jabuci.

Rukopis, koji sadrži najdetaljniju verziju čuvene priče verovatno će mnoge razočarati jer se u njemu nigde ne pominje da je jabuka Njutna pogodila u glavu već se samo govori o načinu na koji ga je pad voćke naveo na razmišljanje.

Njuton je ovu anegdotu ispričao Stakliju pod stare dane, 50 godina nakon tog događaja. Mnogi veruju da ju je čak izmislio kako bi zabavio svog sagovornika.

“Priča je sigurno istinita, ali je vremenom ulepšana”, kaže Kit Mur, direktor arhive Kraljevskog društva.

Na imanju Vulstorp, koje je danas pod zaštitom države, i dalje raste ista vrsta jabuka kao u Njutnovo doba – sorte “cvet Kenta” koja se najviše upotrebljava za kuvanje kompota i džemova.

Anegdota, makar ona bila samo plod mašte jednog starca, ostala je upisana u istoriju nauke kao jedan od najboljih “eureka trenutaka”.

Među njima je i ne manje slavna priča o tome kako je Arhimed otkrio zakon o sili potiska dok se kupao u kadi, kao i anegdota vezana za austrijskog fiziologa i nobelovca Ota Levija, koji je, navodno, u snu došao do dokaza o načinu prenošenja nervnih impulsa putem neurotransmitera.