1. Astronomija (I) – kratak uvod

2. Planeta Zemlja

Zemlja je planeta na kojoj se razvio život, jedini za koji znamo za sada u Svemiru. Mada kako stvari stoje, neće još dugo biti tako.

Ona kruži oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 149,6 miliona kilometara. Kažemo prosečna udaljenost, jer se ona zbog eliptičnog oblika Zemljine orbite oko Sunca smanjuje i povećava. Prema ovome Zemlja zauzima treće mesto po udaljenosti planeta od Sunca, posle Merkura i Venere.
Njen prečnk iznosi 12756 km i to je ekvatorski prečnik. Ekvatorski prečnik se razlikuje od polarnog prečnika jer je Zemlja spljoštena na polovima. Tako da polarni prečnik iznosi 12712 km. Ova spljoštenost Zemlje na polovima je posledica Zemljine rotacije oko svoje ose oko koje se okrene za 23 h 56 min 4 s. Gustina joj iznosi 5,53 g/cm3.
Obilaženje Zemlje oko Sunca se naziva revolucija, a okretanje Zemlje oko svoje ose se naziva rotacija.
Obilaženje oko Sunca se odvija brzinom od 30 km/s. Ovo kretanje, odnosno ovu brzinu mi ne osećamo jer se odvija ravnomerno, dok Zemlja zajedno sa Sunčevim sistemom obilazi galaktičko jezgro brzinom od 220 km/h (ili 250, ne mogu trenutno da setim😉 ).

Prema najnovijim naučnim saznanjima njena starost se procenjuje na 4,6 milijardi godina i nastala je, kao i sve ostale planete Sunčevog sistema, od oblaka gasa i prašine koji je ostatak neke druge zvezde koja je okončala svoj život kao supernova.

Zemlja spada u takozvane unutrašnje planete Sunčevog sistema koje su manjih dimenzija, većih gustina i drugačijeg hemijskog i fizičkog sastava od spoljašnjih gasovitih planeta kao što su Jupiter i Staturan.  Ima atmosferu koja zbog svog sastava dozvoljava opstanak živih organizama, a takođe nas štiti od meteora (ali samo onih koji su manjih dimenzija). Sličnu ulogu ima i Zemljino magnetno polje koje nas štiti od negativnog uticaja Sunčevog vetra. Magnetno polje deluje na rastojanjima i do 70 000 km od površine planete.

Zemljino magnetno polje

Svi znamo šta je gravitacija, ali ona nije ista u svakoj tački na površini Zemlje, a iznosi:

  • na ekvatoru(φ=0°) : g=9,7803 m/s2
  • za geografsku širinu (φ=45°) : g=9,8063 m/s2
  • na polovima (φ=90°) : g=9,8322 m/s2 (podaci uzeti sa wikipedie)

Poseduje samo jedan prirodn satelit – Mesec, koji opstaje na putanji oko Zemlje upravo pomoću Zemljine gravitacije.  Međutim, naš jedini prirodni satelit se udaljava od nas 3,8 cm godišnje, iz čega se lako zaključije da je nakada bio mnogo bliži Zemlji, a da će u budućnosti možda potpuno da se “oslobodi” Zemljinog gravitacionog delovanja.

Nastaviće se…