Borski dimnjaci

Prema navodima Blica grad Bor je i dalje crna tačka koja je po količini SO2 u vazduhu na prvom mestu u Srbiji. Međutim, poznato je da je on crna tačka na mnogo širem područiju.

Naravno, niko  ne pominje koncetracije kadmijuma, arsena i još nekih elemenata u vazduhu. Jednostavno se svi prvo zakače za SO2. Te koncentracije koje se emituju iz borske topionice smešno je upoređivati sa koncentracijama iz drugih izvora u ostalim gradovima.

U ovom gradu je veoma teško baviti se zaštitom životne sredine. Sve tapka u mestu i zagađenje se ne smanjuje. Politika je “čudo”.

Prema obećanjima političara nova topionica je trebala da počne sa izgradnjom početkom godine, pa je pomereno za leto, ali kao i svako političko obećanje malo se odužilo.

Nada Borana da će im vazduh biti čistiji neće dugo trajati. Radi se o sledećem. Pre nekih mesec dana moj prijatelj je odbranio doktorsku disertaciju koja je bila vezana za Borsku topionicu. U toj tezi je uzimao primere topionica iz EU koje poseduju novu tehnologiju za smanjenje SO2 u vazduhu i upoređivao sa borskom topionicom. Rezultati su pomalo poražavajući – SO2 je smanjen, ali ostali elementi nisu. Kadmijum i arsen se ne smanjuju novom tehnologijom, a oni su veoma kancerogeni, dok SO2 nije. Tako da nova topionica neće doneti toliko dobra koliko se Borani nadaju.

U disertaciji je fenomenalno urađena analiza trenutnog stanja životne sredine u okolini Bora i ponuđena su neka rešenja, ali zaključak se sam nameće – ko može neka beži iz ovog grada.

U suštini, zagađenje u Pančevu je “dečija igra” u odnosu na zagađenje u Boru.

U Boru ne postoje sirene za uzbunu koje se uključe kada koncentracija zagađujućih materija pređe MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije. Jer da ih ima ne bi se ni gasile.

Ukratko o trenutnom stanju u ovoj topionici i okolini pogledajte na sledećeim linkovima:

Borska topionica

Borska sela

Životne namirnice