Autor: Igor Jošić

Astrologija je pseudo nauka prema kojoj planete, tačnije njihova pozicija u trenutku
čovekovog rođenja, imaju presudan uticaj na covekovu sudbinu. Otac moderne astrologije je
Ptolomej, antički naucnik, koji je uspostavio geocentrični sistem (sistem po kome je Zemlja centar vasione, a Sunce, i sva ostala nebeska tela, se okrecu oko nje). Stari Grci (kao  verovatno i ostali narodi) su uživali u posmatranju noćnog neba (citaoci ovih redova koji su imali prilike da na nekoj plainini, daleko od gradskih svetla, bace pogled na noćno nebo, znaju o čemu pišem), i oni su noćno nebo lepo kategorizovali po sazvežđima, i dali im imena, koja se i dan danas koriste. Oni su zatim celokupno svoje verovanje (mitologiju, kako mi to danas zovemo) prebacili na nebo, tako da mi i dan danas možemo da vidimo mocnog lovca Oriona, kako juri nimfe Plejade. Zašto ih juri, ostavljam na čitaoicma da nagađaju.

Zvezde i sazvežđa imaju stalan medju polozaj. Dakle neka odredjena zvezda ima uvek isti polozaj unutar nekog sazvezđa, a to sazvežđe uvek isti polozaj u odnosu na ostala sazvežđa. Međutim, antički narodi su zapazili da par  zvezda koje su menja svoj položaj, u odnosu na ostale zvezde. Te zvezde  lutaju od sazvežđa do sazvežđa, pa su shodno tome i dobile ime  lutajuće zvezde, ili na grčkom – planete.

 Pitanje koje su drevni narodi postavljali jeste – zašto su te zvezde drugacije od ostalih, i koju su svrhu imale? Ljudski mozak evoluirao je tako da traži obrazce, svrhu i nameru, u svetu koji ga okruzuje. Rani čovek koji je u tigru video nosioca namere, namere da ga pojede, a u kamenju i grančicama svrhu da mu posluže kao oruđa u odbrani od napadača, i u lovu na hranu, je imao veću šansu da preživi od coveka koji nije živim i neživim predmetima  pridavao svrhu i nameru.
Dakle jasne su prednosti takvog ponašanja, mana je sto je čovek pridavao svrhu i nameru
stvarima koje ih, kako to danas znamo, očigledno nemaju. Tako je, recimo, u letnjim sušama, video jasnu nameru kiše da ne padne, pa joj je prinosio darove i žrtve, ne bi li ona tu svoju nameru promenila. Ili da se prebacimo u skoriju istoriju i naše prostore, gde smo do dan danas, u pojedinim krajevima, u prilici da vidimo obicaje prizivanja kiše plesom, tzv. dodole. To davanje namere živim i neživim stvarima je toliko ukorenjeno u naše mozgove da mi i dan danas možemo da uhvatimo sebe kako vičemo na kompjuter koji se zabaguje, ili na auto koji neće da upali.

Isti je slučaj kada je reč o prepoznavanju obrazaca. Zamislimo omanje pleme pra-ljudi. I zamislimo da u jednom danu dva člana tog plemena jedu neke crvene bobice i iznenada umru. Onaj pračovek koji je uočio obrazac da jedenje crvenih bobica izaziva smrt ima veću šansu da preživi i razmnoži se, od one jedinke koja taj obrazac nije uočila. Isto kao i u prethodnim primerima sa svrhom i namerom, tako je i ovde došlo do zatajivanja, koje se manifestuje uočavanjem obrazaca tamo gde ih u stvari nema. Odlična ilustracija toga je činjenica da je većina nas u mladosti imala neku amajliju, ili komad odeće za koje smo verovali da nam donose sreću, naravno da se tu radi o čistoj slučajnosti, ali naši mozgovi su evolutivno programirani da uočavaju takve stvar.

U tom smislu, drevni ljudi su u planetama videli bogove koji uticu na sudbinu. Dakle neživim objektima, planetama, su dali svrhu i nameru, slično kao u gornjim primerima. A kada bi se igrom slučaja desilo da, recimo, Mars za vreme dva odvojena rata bude u opoziciji ljudi bi to prepoznali kao potvrdu teze da planete imaju uticaj na nas, i odgovornost za rat bi videli u Marsu. Klasična logička greška, koju danas nazivamo Post hoc ergo propter hoc. Činjenica da su drevni narodi u planetama videli bogove je osnovna premisa, koju je u više ili manje razlicitoj formi, imao gotovo svaki drevni narod. Pa tako danas planete i nose imena rimskih bogova.

 Ljude je iz praktičnih razloga  zanimalo  šta ih čeka u budućnosti, pa su razvili sistem pracenja planeta (bogova), ne bi li otkrili sta im spremaju. Vremenom, kako su ljudi bivali sve prosvećeniji i prosvećeniji,  ideja da planete predstavljaju bogove je nestala, a zatim je, sa novim naučnim dostignućima u fizici, astronomiji, psihologiji, među naučno prosvecenim ljudima, i ideja da planete utiču na čovekovu sudbinu nestala. Zbog cega nova naučna dostignuća iz gore pomenutih nauka obesmišljavaju astrologiju i astrološka učenja tema je nastavka ovog članka. Naravno, ne treba osudivati drevne narode zbog astrologije. Imajući u obzir koliko smo malo poznavali svet oko nas u to doba, astrološki uticaj planeta na nas je bila validna pretpostavka. Međutim, danas kada znamo toliko više o svetu koji nas okružuje, to više nije slučaj.

Krenimo redom

Precesija

 Astrologija, i metod za određivanje horoskopa su razrađeni pre par hiljada godina. Par
hiljada godina nije kratak vremenski period. Zahvaljujući jednoj pojavi koja se naziva
precesija stvari na nebu se menjaju. Ukratko, precesija je pomeranje ose oko koje se Zemlja
okreće (slika ispod ilustruje kako to izgleda, u stvarnosti je to naravno mnogo sporiji
proces).

Šta to znači? Zemljina osa (imaginarna prava, koja ulazi u severni i izlazi na
južni pol, oko koje se Zemlja okreće) je usmerena ka najsjanijoj zvezdi u sazveždu Mali
medved. Kad bi se našli na severnomn polu, ta zvezda bi bila tačno iznad naših glava. Što bi
se više udaljavali od severnog pola ta zvezda bi se sve više spuštala ka horizontu. Drugim
rečima tu zvezdu možemo da zamislimo kao jednu ogromnu banderu koja je postavljena tačno na severnom polu, i zbog toga što nam ona pokazije gde se severni pol nalazi, tj. u kojem
pravcu je sever, tu zvezdu zovemo Severnjača.
Zahvaljujući precesiji, Zemljina osa se pomera (to pomeranje nastaje usled kompleksnog
gravitacionog uticaja Sunca i Meseca na Zemlju), i ona neće zauvek da bude uperena ka alfi
Malog medveda. Tačnije, za 12 000 godina mi, tj. naši potomci, ćemo za severnjaču imati
sasvim drugu zvedu (Vegu, iz sazvežđa Lire). Dok su naši preci iz antičkih vremena za
severnjaču imali zvezdu Thuban iz sazvežđa Zmaj. Kao što gornja slika prikazuje, zemljina osa usled precesije opisuje kruznicu na nebeskom svodu. Za kompletiranje jednog kruznog ciklusa potrebno joj je oko 26 000 godina. Znači, za 26000 godina zemljina osa će biti uperana ka istoj zvezdi, u kojoj je danas uperena, Alfi Malog Medveda.

Dakle, vidimo da stvari na nebu nisu stalne i da se menjaju sa vremenom. Jedna od tih promena jeste da se Sunce u odeređeno doba godinene nalazi u istom sazvežđu kao pre 2000 godina, kada su horoskopi načinjeni. Cak šta više, ono i ne prolazi kroz ista sazvežđa kao nekada. Danas Sunce više ne prolazi tokom godine kroz 12 sazvežđa, već kroz 13. Trinaesto sazvežđe je Zmijonoša. Evo kako danas izgleda  prividno kretanje Sunca kroz sazvežđa.

————————————————-
JARAC = 20 JAN. – 16 FEB.
VODOLIJA = 16 FEB. – 11 MAR.
RIBE = 11 MAR. – 18 APR.
OVAN = 18 APR. – 13 MAJ.
BIK = 13 MAJ. – 21 JUN.
BLIZANCI = 21 JUN. – 20 JUL.
RAK = 20 JUL – 10 AVG.
LAV = 10 AVG. – 16 SEP.
DEVICA = 16 SEP. – 30 OKT.
VAGA = 30 OKT. – 23 NOV.
SKORPIJA = 23 NOV. – 29 NOV.
ZMIJONOSA = 29 NOV. – 17 DEC.
STRELAC = 17 DEC. – 20 JAN.

————————————————–


Dakle, danas se Sunce, recimo, 15 juna ne nalazi u sazvežđu Blizanci, kako to astrolozi
tvrde, vec u sazvežđu Bik. Ovo možete vrlo lako da proverite, skinite sa interneta neki besplatni planetarijum, kao sto je, recimo, Stellarium, i pogledajte u kom se sazvežđu, ,recimo danas, nalazi Sunce. A možete da proverite i tako što ćete da ustanete ujutru, neposredno pred svitanje, i pogledate u kom će sazvežđu Sunce da izađe (ovo naravno ukoliko dobro poznajete sazvežđa).

Mislećem čoveku je ovo neslaganje astrologije sa stvarnim svetom dovoljno da pobudi veliku sumnju u valjanost iste, ali nastavimo dalje.

May the force be with you

Ceo ovaj svet postoji, i funkcioniše zahvaljujući postojanju 4 sila, i njihovim interakcijama sa materijalnim česticama. Te sile su: Gravitaciona, Elektro-magnetna, Nuklearna i Slaba sila. Do sada nije naslućeno postojanje, niti je nađen razlog ili dokaz koji upućuje na postojanje neke pete sile. Dakle, sve što se u univerzumu dešava, ili što se dešavalo, je posledica dejstva neke od ovih četri sila.Znači, uticaj planeta na covekovu sudbinu takođe mora da se vrši posredstvom neke od ovih sila. Pa ajmo da proanaliziramo koja bi mogla da bude.

Nuklearna i slaba, su sile koje vrše interakciju sa subatomskim cesticama, i nih zbog
neshvatljivo malog dometa odbacujemo.
Elektromagnetna sila ima potencijalno dovoljan domet. Snaga elektro magnetnog polja između dva tela zavisi od količine naelektrisanja koje ta dva tela poseduju. Međutim Sunce ima toliko veću količinu naelektisanja da  je porediti ga sa svim ostalim planetama zajedno besmisleno – Kao kada bi pored nekog ogromnog reflektora od 10 000 vati stavili svica.
Dakle, ostaje nam samo gravitaciona sila. Gravitacija ima veliki domet, zavisi od mase, ali
njena snaga opada sa udaljavanjem. I to opada sa kvadratom udaljenosti. To znači da ako se
mi duplo udaljimo od neke planete, gravitacija će opasti četri puta. A planete su toliko
udaljene da kada čovek od 100kg stoji na 1m od vas, on ima 10 puta veći gravitacioni uticaj
na vas nego li Neptun kada je najbliži Zemlji. Ovo takođe može lako da se proveri, forumula
za izračunavanje gravitacione privlačnosti između dva tela je

F=G * m1 * m2 / r^2
gde su, G gravitaciona konstanta, i ona ima vrednost 0.0000000000667 N(m/kg)^2
m1 – masa prvog tela, u našem slučaju, vaša masa
m2 – masa drugog tela, u našem slučaju masa Neptuna. Prema vikipediji ona iznosi 1.0243×10^26 kg
r^2 – Je rastojanje između ova dva tela za koje računamo gravitacionu privlačnost dignuto na kvadrat, u našem slučaju rastojanje između Neptuna i Zemlje, dignuto na kvadrat. Pošto udaljenost Neptuna od Zemlje varira, ja sam uzeo neku srednju vrednost, tj. udaljenost Neptuna od Sunca kada je on najbliži Suncu. Zemlja je ponekad bliža Neptunu od te vrednosti, ali zato je ponekad u istoj meri i dalja. Prema vikipediji, Neptun je udaljen od Sunca 4 452 940 833 000m kada je na svojoj putanji najbliži Suncu. Da bi gornja formula dala tačan rezultat, rastojanje mora biti u metrima.
Kada ovo odradite, ponovite postupak sa čovekom od 100kg. Znači u jednačini, za m2 umesto
mase neptuna uzmite masu čoveka, a umesto r uzmite neku udaljenost u metrima između vas i te osobe. Ja sam radi lakšeg racuna uzeo udaljenost od jednog metra. Ako sve dobr odradite trebalo bi da dobijete da je gravitaciona privlačnost između vas i nekog čoveka od 100kg oko 10puta veća, nego gravitaciona privlačnost između vas i Neptuna.
Nemojte meni da verujete na rec, izvolte i izracunajte sami.

Znaci, otpada i gravitacija.. Pa onda mora da je posredi neka peta nepoznata sila, reći će
neko.Ajde da zanemarimo to da ne postoji ama ni jedan bilo empirijski bilo teorijski razlog za postojanje te sile. I zanemarimo to da kada bi neki astrolog, ili bilo koji drugi čovek, mogao da dokaže postojanje te sile, on dobio pored Nobelove nagrade, toliko drugih priznanja i nagrada da bi i njegovi unuci mogli da žive od toga. A da bi astrolog dokazao postojanje te sile, treba samo da nedvosmisleno dokaze da planete utiču na coveka, dakle da dokaže da je ono čime se bavi tačno. Zanemarimo sve to, ajmo da proanaliziramo kakva bi ta sila trebala da bude.
Pošto prema astrolozima svaka planeta podjednako utiče na čoveka(manifestacija tog uticaja razlikuje se od planete do planete, ali je snaga generalno jednaka), znači da ta sila ne zavisi ni od mase ni od udaljenosti. Jer da zavisi Jupiter bi imao mnogo više uticaja od Neptuna, jer je mnogo bliži, i masivniji. A svi znamo da u natalnim kartama i Jupiter i Neptun imaju po magnitudi gotovo podjednak uticaj. Pluton se u opste ne bi uzimao u obzir, zbog svoje ogromne udaljenosti, i male mase. A Sunce bi imalo toliko veći uticaj od ostalih planeta- pa kao u onoj gornjoj analogiji sa reflektorom i svicem. Znači naša misteriozna sila ne zavisi od mase i udaljenosti. Ako ne zavisi zašto se onda u proračune ne unose asteroidi, patuljaste planete,i komete? Pluton je do skoro smatran planetom, i on je uključivan u astrološke proračune. U zadnjih nekoliko godina smo otkrili na desetine tela koje imaju fizičke karakteristike slicne Plutonu, zašto se oni ne uključuju u proracune? Šta je sa ateroidnim pojasom iza marsa, tu imamo na hiljade tela koja su po strukturi slicna Plutonu, samo mnogo bliža? Šta je sa 200 milijardi zvezda koje se nalaze u našoj galaksiji(ako udaljenost nije bitna, a gore napisano ukazuje da nije bitna, moraju i one da imaju nekakav uticaj) i sa svim vansolarnim planetama, nedavno otkrivenim?

Život

Dakle videli smo kako astrologija jednostavno prkosi nekim elementarnim zakonima prirode, i
da je sama sebi kontradiktorna. Ali postoji još dosta nelogičnosti za koje nije potrebno
poznavanje gore-pomentih zakona. Potrebno je samo uočiti ih i razmisliti koji minut o njima,
da bi se uvidela njihova besmislenost. Navešću ovde neke od njih. Krenimo od početka
Rođenje – Datum rođenja određuje kom horoskopskom znaku pripadamo. Sat rođenja određuje podznak. Znači razlika od par sati je razlika između budućeg genija, i džepoaroša. Na stranu genetika i socijalna uslovljenost, bitno je da je čovek dupla škorpija. A i zašto baš trenutak rodenja? Beba je u potpunosti formirana i razvijena danima, pa i nedeljama pre
rođenja. Ili je možda ona neukrotiva sila kojom planete utiču na čoveka, u stanju da pređe
milione kilometara kosmičkog ambisa, probije se kroz debele bolničke zidove, ali ne i kroz
par santimetara debelu matericu?
Rođenje – Šta je sa blizancima koji su rođeni u razmaku od svega par minuta. Po astrologiji
oni bi trebali manje više identičan život da imaju. Ajde da ne budemo baš striktni povodom
toga, i da pod identičan život podrazumevamo samo krupne stvari – znači trebali bi da se
bave sličnim zanimanjem, da su istog karaktera, da se ožene devojkama istog karaktera u istoj godini, da imaju isti broj dece istog pola, da boluju od istih krupnijih bolesti, da umru iste godine. Mislim da bar neko ovde zna blizance koji imaju potpuno različit život. Ili da su čuli za slučaj gde je jedan brat u mladosti poginuo u saobraćajnoj nesreći, ili preminuo od neizlečive bolesti, a drugi dočekao duboku starost; ili da je jedan pola života proveo u zatvoru, dok je drugi vodio pristojan i pošten život, i td. Primera ima mnogo. Primera kojih po astrologiji ne bi trebalo da bude.
Rođenje – Šta je sa svim tim ljudima širom sveta koji su se istovremeno rodili, znači da bi
širom sveta trebali da imamo milione ljudi sa istim sudbinama.

Smrt – Šta je sa nekom avionskom nesrecom. Ocigledno da za smrt par stotina putnika nije
kriv ludi terorista, koji je mislio da ga posle tog samoubilačkog čina čeka par tuca devica u sledećem životu. Ne, nema krivca, stvar je u tome da su svi putnici bili strelci u horoskopu i da ih od samog rođenja takva sudbina iščekivala.
I tako dalje..

Zašto astrologija

I konačno, treba dati odgovor na pitanje zbog čega je astrologija toliko rasprostranjena, i šta je to što je održava u životu, za razliku od ostalih pseudo nauka koje su mahom izumrle. Sigurno se ne može reći da su svi ljudi koji veruju u astrologiju neobrazovani, dakle mora postojati neki drugi razlog tolikoj rasprostranjenosti astrologije. Tu se, zapravo, radi o Forerovom efektu.Taj efekat je prvi opisao američki psiholog Bertram Forer u svom radu ˝The falacy of personal validation – A classroom demonstration of gulilbility˝
http://www.scribd.com/doc/17378132/The-Fallacy-of-Personal-Validation-a-Classroom-Demonstration-of-Gullibility.

Tu se radi o sledećem. Ljudi se indetifikuju sa navodnim psiholoskim
karakteristikama koje su, od strane stručnjaka, skrojene samo za njih, a koje su u stvari
ništa drugo do nejasne i uopstene karakteristike koje važe za ogromnu većinu ljudi. On je to
demostrirao na sledeći način. Dao je ispitanicima test ličnosti, i nakon toga im je dao
obrađene rezultate tog testa, koji bi trebali da predstavljaju jedinstveni opis ličnosti ispitanika. I na kraju je zatražio  od ispitanika da dobijene rezultate ocene ocenama od jedan do pet, u zavisnosti od toga u kojoj meri se identifikuju sa datim im rezultatima. Ono što ispitanici nisu znali, to je da je svako od njih dobio indetične rezlultate. Rezultat koji su svi oni dobili je sledeći
˝Imate veliku potrebu da se sviđate ljudima, i da vam se oni dive. Imate tendenciju ka
samo-kritičnosti. Imate veliku količinu neiskorišćenih kapaciteta, koje niste okrenuli u svoju
korist. I ako imate slabosti, generalno ste u stanju da ih kompezujete. Disciplinovani ste i
samo-kontrolni sa spoljašnoti, ali iznutra težite da budete zabrinuti i nesigurni. S
vremena na vreme sumnjate u to da li ste doneli prave odluke, i postupili ispravno.
Preferirate promene i raznovrsnost, postajete nezadovoljni kada stvari postanu jednolične.
Ponosni ste na sebe kao nezavisnog mislioca, i ne prihvatate tuđe mišljenje bez
odgovarajućeg dokaza. Mislite da nije mudro otkrivati se, i biti potpuno iskren pred drugima. Imate period kada ste ekstrovertni i druželjubljivi, ali i kada ste povučeni i rezervisani. Neke vaše aspiracije su nerealne. Sigurnost vam je jedan od prioriteta u životu.˝
Prosečna ocena koju su ispitanici dali je 4,26. Ovo istraživanje je replicirano više puta, i
uvek su dobijeni slični rezultati, s tendencijom da je prosečna ocena veća kod analiza koje
daju više pozitivnih karakteristika, i kada ispitanici  veruju u kompetentnost osobe koja
vrši analize.

Gotovo identično analizama koje možete dobiti od vašeg astrologa, i pročitati u
natalnim karatama. Dakle, efekat objašnjava ne samo rasprostranjenost astrologije, već i
drugih delatnosti koje ga zloupotrebljavaju (kao što su gledanje u šolju, tarot..)

Za kraj

Reći će neko posle svega navedenog, da astrologija nije nauka, i da ne treba da se tretira
kao nauka, da je ona više umetnost. E pa dragi moji, nauka i samo nauka može da se bavi
predviđanjem, ne možete vi da slušate Mocarta, i na osnovu toga da predvidite kakvo će vreme
da bude sutra. Već isključivo pažljivom obzervacijom stvarnog sveta, prikupljanjem
podataka, analizom istih i iznošenjem teorije, zatim formiranjem eksperimenta kojim bi se izneta teorija potvrdila, ako se ne potvrdi, znaci da teorija nije dobra i aj jovo na novo.
Jasno je kako je i zašto astrologija nastala.. Ljudi su jednostavno u to primitivnije doba
na nebu projektovali svoje živote, i u planetama videli svoje bogove. I tako su polako
razvili sistem praćenja ne bi li otkrili šta im bogovi spremaju. Astrologija ima svoj
istorijski značaj zato što je potpomogla razvoju astronomije, tako što su kraljevi, u želji
da znaju šta ih čeka, finansirali astronome, koji su se većinom u tim vremenima bavili i
astrologijom. Neki su čisto tezgarili, neki su i iskreno verovali u nju, ali to je da
ponovimo, bilo daleko pre nego što smo znali šta su zvezde, šta su planete, koliko su
daleko, na koji bi nacin mogle da utiču na nas, i u kojoj meri. I pre svega, to je bilo pre nego što smo shvatili da Zemlja nije centar vasione, već samo zrno peska koje plovi nepojmljivo velikim kosmickim prostranstvima.

Igor Jošić