Prvi čovek na Mesecu, astronaut Nil Armstrong, je na saslušanju u američkom Kongresu ocenio da je svemirska agencija NASA nacionalna sramota. Armstrong i astronaut Džin Sernan, koji je takođe učestvovao u diskusiji, istakli su da Sjedinjene Američke Države rizikuju da izgube lidersku poziciju u svemirskim istraživanjima.

Kongresu su se, pored dva čuvena astronauta, obratili i bivši saradnik NASA-e Majk Grifin i profesorka Marija Zaber, vođa istraživanja robotske misije GRAIL.

“Američki svemirski program je sramotan i neprihvatljiv”, rekao je Armstrong. “Naš izbor je da budemo lideri, da držimo korak, ili da se sklonimo sa puta. Vođstvo, međutim, koliko god pošteno i skupo dobijeno, jednom kada se izgubi, skoro je nemoguće da se povrati.”
SAD očajnički trebaju način da pošalju astronaute u svemir i nazad, a jedno od mogućih rešenja bi bilo da se flota svemirskih šatlova NASA-e izvuče iz “penzije”, poručili su Armstrong i Sernan.
Bez nezavisnog puta za lansiranje astronauta u nisku orbitu Zemlje SAD rizikuju da ustupe svoje mesto svetskog lidera u svemiru drugim nacijama, poput Rusije i Kine, rekli su bivši astronauti “Apola.”
“Ako Kina može do Meseca, a mi ne možemo, ne vidim zašto bi nas druge države tretirale kao svetskog vođu”, ocenio je Grifin.

Razvoj takvog pristupa trebalo bi da bude glavni prioritet američke svemirske agencije NASA i SAD, uključujući druge ciljeve i mogućnosti istraživanja svemira.

Nedavno “penzionisani” šatlovi su jedan odgovor, tvrdi Sernan (77), koji je komandovao NASA-inom 17. misijom “Apolo” 1972. godine, poslednji čovek koji je ostavio otisak stopala na Mesecu.
Šatl program okončan je prošlog jula, nakon 30 godina. Tri preostala orbitera, “Atlantis,” “Endevor” i “Diskaveri,” sada su povučeni i pripremaju se za izlaganju u muzeju.
“Nije prekasno da se šatlovi vrate u akciju,” rekao je Armstrong (81), prvi čovek koji je hodao po Mesecu tokom istorijske misije “Apola 11,” 21. jula 1969.
“Postoje predlozi da se nastave letovi svemirskih šatlova pod komercijalnim ugovorima,” napisao je legendarni astronaut za današnju diskusiju u ljudskim svemirskim letovima. “Takvi predlozi treba da se pažljivo pregledaju, pre nego što se označe kao ‘letno bezvredni’”.
NASA se trenutno oslanja na letelice ruskog “Sojuza” da preveze svoje astronaute do i od Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Svemirska agencija, međutim, želi da privatne kompanije za svemirske letove pruzmu ulogu “taksiste” do 2015. godine i finansira firme da razviju svoje mogućnosti.
“Proći će ova decenija dok te nove kompanije budu u mogućnosti da pošalju ljude bezbedno i sa što manje troškova u orbitu”, smatra Sernan.

“Nećemo imati američki pristup do i od niske orbite i MKS dugo vremena u budućnosti,” rekao je Armstrong. Za zemlju koja je toliko dugo i mnogo ulagala u lidersku poziciju u svemirskim istraživanjima i eksploataciji, ovo je sramotno i neprihvatljivo.”

Armstrong, Sernan i Grifin su izrazili žaljenje zbog odbacivanja programa NASA-e za Mesec, kojeg je prošle godine otkazao predsednik SAD Barak Obama. Cilj tog program bio je povratak ljudi na Zemljin satelit do 2020, ali je Obama, umesto toga, uperio NASA-u ka slanju ljudi na asteroid do 2025, a potom i na Mars do 2030-tih.

Astronauti smatraju da NASA treba da ima jasne ciljeve i da bi povratak ljudi na Mesec trebalo da bude jedan od njih.

“Ljudi mogu da budu veoma motivisani kad postoji nada. Previše mladih smatra da se premalo toga događa u američkim svemirskim naporima u sledećoj dekadi, za koju se pripremaju, pa mogu da se okrenu u drugim pravcima”, rekao je Armstrong.

Plan za sledećih 25 godina istraživanja svemira
Američka svemirska agencija je objavila Svetsku istraživačku mapu, dokument u kome iznosi detaljni plan za sledećih 25 godina svemirskog istraživanja. Ovaj plan, od 38 strana, načinila je Međunarodna koordinaciona grupa za svemirsko istraživanje, koju čine 14 svemirskih agencija, uključujući ruski “Roskosmos”, britanski UKSA, kineski CNSA i NASA-u. Reč je o viziji robotskog i ljudskog istraživanja svemira u okviru Sunčevog sistema, sa pretpostavkom da će ljudi jednog dana živeti i raditi u svemiru, na Mesecu i možda čak i Marsu. 

—————————–

Izvor: >>>> Blic 

-—————————-