Proleće je, pa smo rešili da iznesemo teleskop u prirodu i iskoristimo lepo vreme. Brat je imao odličnu ideju za lokaciju gde će teleskop biti postavljen.

To mesto je udaljeno od grada oko 20 km, u podnožju planine Dubašnica. Jednostavno, mesto je skoro idealno za posmatranje, međutim, nije baš bezbedno. Svetlo grada se ne vidi, a jedino svetlo koje smo uočili je meteorološka stanica na Crnom Vrhu koja nija pravila nikakvih problema jer je solidno udaljena.

Kada smo izašli iz auta bilo je jednostavno WoW!!! Nebo je bilo preplavljeno zvezdama, a ovog puta i planetama. Sazvežđa su bila znatno teže prepoznatljiva nego kada se posmatraju iz grada, jer su se umesto nekoliko zvezda videle na desetine. Šteta je što nismo obezbedili dobar fotoaparat. Ali sledeći put će organizacija biti bolja, pošto smo otkrili biser za astronomska posmatranja.

Korišćen se njutvov reflektor 150/750 na EQ3 montaži, red dot tražioc, laserski pokazivač, okulari od 10 i 25 mm, kao i barlow sočivo 2X.

Pošto smo zakasnili za mesečev srp koji je bio vidljiv kratko nakon zalaska Sunca, nakon postavljanja opreme teleskop je prvo usmeren u Veneru i Jupiter. Poznato je da i Venera ima mene, pa nas je baš zato oduševila jer je kroz telekop jasno da je osvetljena jedna njena polovina, dok se golim okom to ne vidi. Jupiter nam je jasno pokazao svoje pruge kao i svoja velika četri satelita. Io je bio uz samu planetu.

Maglina M42 u Orionu se videla odlično golim okom, jer su uslovi za tako nešto bili odlični. Kroz okular od 10 mm sve je bilo nezamislivo bolje. Ustvari celo sazvežđe Orion je bilo neverovatno sa velikim brojem vidljivih zvezda. Čak je i najsjajnija zvezda na nebu, Sirijus, bila jedva primetna od gomile drugih.

Galaksije M65, M66 i NGC3628 u sazveđu Lav su se mnogo jasnije videle nego što je to slučaj kada se posmatra bliže gradu. Na istom delu neba se nalazio i Mars, kao i galaksije M95 i M96. Da podsetim da je u M95 trenutno vidljiva supernova koja se desila pre nekoliko dana. Ne znam tačno koju je magnitudu dostigla, ali mi je nismo videli.

Obično ne propuštam priliku da pogledam zvezdano jato Plejade, pa je tako bilo i ovaj put. U okularu je bila gomila zvezda, tako da se onih 6-7 najsjanijih nisu izdvajale jasno kao kada svetlosno zagađenje deluje na noćno nebo.

Posmatranje je trajalo nešto malo više od sat vremena, zatim je na red došao najdosadniji deo, pakovanje opreme i vožnja do kuće. Sledeći put ćemo okupiti više ljubitelja astronomije i napraviti odličan star party.

Nekoliko slika sa posmatranja: