Knjiga ”Kalendarsko znanje i doprinos Milutina Milankovića” u izdanju Udruženja koje nosi ime tog našeg istaknutog nučnika, predstavljena je večeras u Svečanoj sali Rektorata u Beogradu.

Knjiga sadrži konačne tekstove radova izloženih na konferenciji ”Kalendarsko znanje i doprinos Milutina Milankovića” održanoj u Beogradu 14. i 15. septembra prošle godine.
Ovaj zbornik daje prikaz kalendarskog znanja sa različitih gledišta – počev od filozofskog pojma vremena, preko fizičkog i astronomskog pojma, astronomskih ciklusa i vremena i metoda za merenje vremena, do teološkog pogleda na ovo isto pitanje.
Završnicu čini razmatranje doprinosa Milutina Milankovića kalendarskom znanju i pitanje početka primene tako reformisanog kalendara u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Profesorka sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Smilja Marjanović – Dušanić ocenila je da odnos prema vremenu u današnje vreme prelazi u racionalno, ali da je uvek postojala emotivna boja u merenju vremena.
Ona je kazala da je važno meriti vreme sa velikom preciznošću, kao i da je merenje vremena bitna potreba za civilizaciju.
Dragoljub Antić iz “Enekonit” centra, koji je jedan od autora tekstova, rekao je da u knjizi ima sedam tekstova posvećenih aspektu razvoja kalendarskog znanja.
On je ocenio da je kalendarsko znanje nešto što je čovek stekao rano, prateći određene cikluse, koje objedinjuje kalendar zajedno sa određenim i značajnim datumima tokom godine, dodavši da radovi objavljeni u knjizi pokazuju da je kalendarsko zananje staro, a neka istraživanja pokazuju da datiraju još iz dubokog paleolita.
Knjigu su uredili Dragoljub Antić, Slavko Maksimović, Miodrag Dačić, Nadežda Pejović i Slobodan Stojanović.
Milutin Milanković je 1923. godine uradio do sada najprecizniji kalendar za merenje vremena.
Kako dužina tropske godine (vreme za koje Zemlja obiđe oko Sunca) iznosi 365 dana, pet sati, 48 minuta i 46 sekundi, Milanković je na osnovu svog proračuna i rasporeda prestupnih godina dobio srednju dužinu kalendarske godine od 365 dana, pet sati, 48 minuta i 48 sekundi, čime je ostvarena do sada najveća tačnost kalendara.
Ovaj kalendar zvanično je prihvaćen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjen u praksi.

——————–

Izvor: Blic

——————–

O životu i delu Milutina Milankovića možete pročitati >>>> ovde.

Takođe, tekst možete preuzetu u pdf-u:

Klikni na ikonicu