Svake godine više od milijardu ljudi učestuje u obeležavanju Dana planete Zemlje. Širom sveta pojedinci, organizacije, 0299007.17vlade…svako na svoj način preduzima mere na zaštiti planete Zemlje, uglavnom od negativnog uticaja ljudi.

Dan planete Zemlje se obeležava 22. aprila. Ovaj datum su Ujedinjene Nacije odredile kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine. Kao najveći praznik planete Zemlje trebao bi da utiče na sve države, a i pojedince da se uključe u globalnu akciju širanja ekološke svesti. Ove godine će se Dan planete Zemlje obeležiti po 42. put.

Ovogodišnji dan planete Zemlje se obeležava pod sloganom: The Face of Climate Change

Klimatske promene imaju više lica. Dok na jednom deliću planete neko planira kako da iseli svoju porodicu zbog porasta nivoa mora, na drugom mestu neko se bori sa sušom, na trećem sa olujama, na četvrtom ne mogu imati pijaću vodu zbog čestih poplava…

Naravno, nisu samo ljudi ugroženi, jer slično je i sa životinjama.

Više o ovome pročitajte na zvaničnom sajtu www.earthday.org

Vredi pogledati sedeći dokumentarac o planeti Zemlji – HOME i videti kakve predele ona poseduje i šta u stvari moramo čuvati. Ukoliko neće ovde da se pokrene video kliknite na  Watch on YouTube na sredini prozora i pogledajte ga direktno na Youtube:

Prenosim ovde i deo prošlogodišnjeg teksta, jer uglavnom nije ništa urađeno značajno na očuvanju planete Zemlje:

Širom sveta se političari utrkuju ko će da najavi obeležavanje ovog dana u svojoj zemlji, obećavaju bolje i čistije sutra, kamere u kadru hvataju njih i gomilu dece koja trčkaraju okolo i sakupljaju papiriće i slično i tako je dok se kamere ne isključe. Uvek se ispostavi da su govorili samo zbog birača. Ali zar nije i za druge stvari ista priča?

Veliki problem u našoj zemlji jeste voda. Ne postoji čisti rečni tok, skoro na svakoj reci postoji neka fabrika bez sistema za prečišćavanje otpadnih voda, sistemi za prečišćavanje pijaće vode su neispravni pa se o njima malo i govori. Niko ne reaguje.

Vazduh je na nekim mestima kancerogen, ali svi čekaju “sutra” pa da reše problem. Primena novih tehnologija je kod nas malo zakasnila i kasniće kako stvari stoje. Niko ne reaguje.

Kao čistimo deponije širom zemlje, a deponije gde god se okrenemo. Međutim, tu je već lokalno stanovništvo krivo i naravno nezaobilazne blage kaznene mere. Bez većih kazni nema čistijih medijuma životne sredine. Kaznene mere su broj jedan za uspešno širenje ekološke svesti, a nakon uvođenja istih može se početi sa edukacijom. Obrnut redosled neće doneti prave rezultate. Nažalost, jedino udar po džepu većinu natera na razmišljanje. Niko ne reaguje.

U Kopenhagenu se skupila “svetska elita” da rešava globalne ekološke probleme i očekivano nisu došli do dogovora. Znalo se da su ekonomski interesi značajniji za njih od zdrave životne sredine i zdravlja ljudi.

Dakle, ako čekamo na njih i njihov dogovor nećemo daleko dogurati. Ovde dolazi do izražaja individualnost. Ako svako od nekoliko milijardi ljudi započne svoju borbu za očuvanje životne sredine brzo će se videti pozitivni rezultati. Ne računam one najsiromašnije, jer oni i da žele nemaju čime da naruše životnu sredinu, ali to je druga tema.

Pa zamislite da prođe dan a da se na Zemlji ne baci jedna jedina plastična flaša van kontejnera? Nezamislivo zar ne? Isto je i sa drugim stvarima koji doprinose zagađenju, bilo da su mikro ili makro dimenzija.

Ja sam svoju individualnu borbu započeo pre mnogo godina.

U skorijoj budućnosti će i veliki zagađivači morati da popuste pod pritiskom, a neki od njih su već počeli.

Srećan Dan planete Zemlje!