Ukratko: Grupa naučnika kreće na put prema Jupiterovom satelitu Evropi u potrazi za vanzemaljskim životom, a razlog je opravdan…

Bioskopska premijera se očekuje za početak avgusta.

Pogledajte najnoviji trailer:

 

O Evropi:

Evropa je jedinstven mesec Jupitera koji je zapanjivao naučnike stotinama godina. Blistavo narandžaste boje, drugi je Galilejev satelit Jupitera. Njena površina ima veoma čudan izgled, jedinstven u Sunčevom sistemu, i ubraja se među najsjajnije, što je posledica reflektovanih Sunčevih zraka sa relativno mlade ledene površine.

Takođe se ubraja u najglatkije, jer za razliku od Ganimeda i Kalista, oskudeva u kraterima. Pokrivena je lavirintima linija i traka, koje podsećaju na čuvene Marsove kanale. Dužina nekih linija dostiže i hiljade kilometara a širina 20-40 km. Satelit ima ledenu koru debljine 75-100 km, a linije i trake, sugerišu na postojanje različitih tenzija ispod kore. To se može lako shvatiti ako se setimo blizine Jupitera i plimskih sila usled kojih je unutrašnjost Evrope vrela. Mada je srednja temperatura na površini oko – 150ºC, u dubljim slojevima ledene kore temperatura bi mogla biti znatno povoljnija zbog tople unutrašnjosti. Ledena kora stalno poravnava površinu satelita, zbog čega je Evropa najglatkije telo, na kome se „planine” uzdižu samo 40 m iznad površine. Ona liči na jako izgrebanu narandžastu kristalnu kuglu. Mnogobrojni primeri prisustva udarnih kratera, ukazuju na, u astronomskim razmerama, gotovo trenutno zaceljivanje rana. Do sada je nađeno samo tri kratera prečnika većih od 5 km.

Poluprečnik Evrope iznosi 1565 km, dakle nešto manji od Mesečevog radijusa. Evropa poseduje metalno jezgro koje se verovatno sastoji od gvožđa i nikla. Na jezgro naleže stenoviti sloj, dok na ovaj naleže sloj ledene ili tečne vode. Površinski sloj se dosta razlikuje od ostalih. Fotografije kosmičkog broda „Galilea” nagoveštavaju postojanje vodenog okeana ispod sloja ledene vode, čija debljina iznosi od sedam do deset kilometara. Međutim, ovaj dokaz je u skladu sa postojanjem okeana u dalekoj prošlosti, što znači da ne možemo biti sigurni da on i dalje postoji.

Izvor: wikipedia