tunguska_event_location

Tunguska eksplozija se dogodila 30. juna 1908. godine u Sibiru. Ovo je sigurno najpoznatiji udar nekog nebeskog tela u novijoj istoriji, a prema poslednjim podacima ovo telo je ipak bilo asteroid, a ne kometa.

Svedoci ovog događaja opisuju ga koristeći reči kao što su usijana lopta, neverovatno jaka grmljavina, nebo je gorelo, snažan udar toplote, snažna detonacija…Ipak, svi svedoci su bili udaljeni od mesta eksplozije nekoliko desetina kilometara.

O ovom događaju je dosta toga napisano i nema potrebe ponavljati, jer na internetu postoji velika količina informacija. Naravno, posetite samo proverene sajtove, jer su i ovde prste umešali teoretičari zavere zajedno sa probom Teslinog oružija i slično.

Ovde želim da izdvojim samo neke zanimljive činjenice o Tunguskoj eksploziji. Na kraju izdvojene zanimljivosti postaviću link gde možete pročitati određeni tekst u celini.

Nekoliko citata sa interneta:

Tunguska je ogromna oblast beskrajnih šuma i tajgi, ispresecana rekama i neprohodnim močvarama. Retko je nastanjena i danas, a početkom dvadesetog veka bila je gotovo pusta, sa tek malo razbacanih sela i varošica. Zato su i tunguskasvedoci Tunguskog događaja bili zaravo malobrojni. Najbliži su se od mesta događaja nalazili više od pedeset kilometara daleko. Iz njihovog, ali i drugih svedočenja koja su mnogo godina kasnije brižljivo zabeležena, saznajemo da je jutro tog kritičnog dana bilo tiho i sunčano, a nebo jasno i bez oblaka. Nije bilo ni vetra. A onda, nešto posle sedam sati na nebu se pojavio dug sivi trag. Kuljao je iz usijane kugle koja se nemo probijala kroz atmosferu, ka horizontu. Sve je trajalo možda desetak sekundi, svakako manje od minuta, a onda je nad horizontom bljesnulo. Kasnije su svedoci govorili da je bljesak bio toliko snažan da se u njega nije moglo gledati. Nekima se učinilo da se upalilo drugo Sunce. To je trajalo trenutak, a onda se začula serija detonacija poput bliske artiljerijske vatre. Neki su zvuk poredili sa snažnom grmljavinom i udarom gromova. Zatim je kroz šumu prostrujao snažan, užareni vazdušni talas koji je rušio stabla, lomio grane na drveću i palio sve preko čega je prešao. Kad je stigao do udaljenih sela još je imao toliko snage da je obarao ljude na tlo, lupao stakla na prozorima i čupao ograde. Zemlja se tresla, čula se lomljava i tutnjava, kao da, rekoše neki svedoci, desetine vozova jure prugom u isto vreme. Posle toga sve se smirilo.

izvor: AM

—————————————-

Većina očevidaca svjedoči o jednoj eksploziji, no neki i o više njih, koja se dogodila 30. lipnja 1908. u Sibiru. Prilikom eksplozije su stabla u krugu od 30 kilometara uništena i spaljena, te svinuta, a prozori i vrata u 65 km udaljenom mjestu Wanawara su popucali. Procjenjuje se da je događaj obuhvatio područje površine od 2.000 km2 i uništio 60 milijuna stabala. Čak su i putnici Transsibirske pruge, udaljene 600-tinjak km, svjedočili o potresima i svjetlima na nebu. Jedan lovac je preminuo od snažnog pritiska od eksplozije, a moguće je da je poginulo i više ljudi.

izvor: wikipedia

—————————————

Italijanski istraživači predvodjeni prof. Minotijem Galijem i Lukom Gasparinijem su već nekoliko puta, skupa sa ruskim naučnicima posećivali Tungusku oblast. Poslednji put bilo je to 1999. kada je ekspedicija gotovo u potpunosti bila posvećena istraživanjima neobičnog jezera Čeko. Jezero se nalazi 8 kilometara od pretpostavljenog epicentre eksplozije. Istraživanja obavljena pomoću seizmičkog i magnetnog skeniranja, potpomognutna podacima geomagnetnih opservatorija iz Irkustka i Novosibirska, dovela su do otkrića nekakve anomalije u centralnoj zoni jezera. Naime, na dubini od deset metara ispod jezerskog dna primećen je veliki kameni fragment. Italijani smatraju da je on deo velikog meteorite koji se raspao na visini od 5-10km, izjutra 30. juna 1908.

izvor: AM

—————————————-

Iako su u čitavom svetu zabeleženi neobični fenomeni u vreme i neposredno nakon događaja – vazdušni talas koji je dvaput obišao planetu, neobično sjajne noći tokom kojih su se u ponoć mogle čitati novine u čitavoj Evropi i slično – bilo je relativno malo naučnog interesa u to doba. Ruski geolog i minerolog Leonid Kulik počeo je početkom 1920-tih tunguska2godina (nakon haosa Prvog svetskog rata i docnijeg brutalnog gradjanskog rata u Rusiji) da priprema ekspediciju na samo mesto udara, s obzirom da je iz izjava očevidaca i meteoroloških i seizmoloških podataka došao do zaključka da je u pitanju pad krupnog meteorita. Tek 1927. godine uspeo je da dođe do samog “epicentra” događaja i na svoje veliko čuđenje nije bio u stanju da pronađe ikakav udarni krater, kakav se standardno očekivao od takvih događaja (kao što je, recimo, čuveni Berindžerov meteorski krater u arizonskoj pustinji u SAD).

Umesto kratera, Kulik je otkrio veliku oblast porušene i spaljene šume, oko pedesetak kilometara s kraja na kraj, dok je neposredno u samom centru ove zone pronašao nekoliko stabala koja su, neočekivano, stajala uspravno, mada su bila oljuštenih grana i spržena. Sva stabla unaokolo bila su oborena nasuprot centru. Kulik je više od deset godina radio na analizi poprišta Tunguske eksplozije, koristeći sve savremenije metode, uključujući i snimanje iz vazduha i geohemijske analize uzoraka pronađenih na licu mesta. Nakon Drugog svetskog rata i prvih nuklearnih proba, zaključeno je da je izgled regiona u okolini epicentra tunguskog događaja umnogome nalik na tle koje se nalazilo direktno ispod nuklearne eksplozije.

izvor: B92