Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada ti ostaci ulaze u zemljinu atmosferu i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina i svaki put iznova ostavlja za sobom materijal koji obogaćuje meteorsku kišu Drakonida.

Kao i kod ostalih meteorskih kiša, tako i kod Drakonida broj meteora varira iz godine u godinu. Recimo, 2011. godine je broj Drakonida za evropske posmatrače dostigao ZPČ (Zenitski Prosek po Času) od 300 meteora. Nažalost, koliko se sećam kod nas je baš tih dana naoblačilo i nismo mogli da uživamo u pravom pljusku meteorske kiše.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35, ali četo ovaj broj bude veći. Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

U crvenom krugu je zvazda Etamin i glava Zmaja – foto: Stellarium

Drakonidi su aktivni između 6 i 10 oktobra i u suštini ova meteorska kiša obično nije preterano zanimljiva. Međutim, godine 1933 i 1946 su posebno zanimljive jer je ZPČ je varirao od 20 pa do preko 500 meteora, tako da postoji opravdana sumnja da je moguće da se opet ponovi veći pljusak.

Kako pronaći sazvežđe Zmaj i glavu Zmaja na noćnom nebu?

Na slici se vide više sazvežđa. Na dnu slike se lako prepoznaje asterizam Velika Kola (deo sazvežđa Veliki Medved), a na sredini slike se nalazi sazvežđe Mali Medved sa zvezdom Severnjačom (Polaris) na vrhu. Ukoliko ne možete uz pomoć Velikog Medveda pronaći Severnjaču možete pogledati sledeći tekst koji vam može pomoći da se lakše snađete na noćnom nebu.

Tekst možete pročitati >>>> ovde.

Vrlo blizu Severnječe je i sazvežđe Zmaj i glava Zmaja. Međutim, ono što je karakteristično za sve meteorske kiše je to da se meteori mogu pojaviti bilo gde na nebu, ali po nekom nepisanom pravilu najveći broj se može očekivati oko radijanta.

Nekada je za posmatranje potrebno strpljenje, jer postoji mogućnost da po nekoliko minuta ne vidite ni jednu zvezdu padalicu, a onda za nekoliko sekundi se desi pravi “pljusak”. Takkođe, ako želite da vidite što veći broj “zvezda padalica” morate pobeći što dalje možete od gradskog svetla, a iz bezbednosnih razloga uvek je bolje na takvim lokacijama ići u grupi.

Mesec će ove godine u vreme maksimuma biti mlad i zalaziće brzo nakon zalaska Sunca. Ne treba propustiti i “susret” mladog Meseca i Venere 8. oktobra nisko na zapadnom nebu.

Sazvežđe Zmaj se vidi cele noći, tako da se i Drakonidi mogu posmatrati do jutra, kada je sazvežđe Zmaj već nisko na horizontu.

Radijant Drakonida:

Radijant Drakonida – foto: Stellarium