Pomračenje Sunca i početak proleća istog dana, odnosno 20. marta. Za današnje pomračenje Sunca je vladala velika zainteresovanost, i veliki broj astronoma amatera je ovaj događaj zabeležio svojim fotoaparatima i telefonima.

Uskoro, 15 minuta pre ponoći ovog 20. marta počinje proleće i slede nam, nadamo se, topliji dani koji će omogućiti više lepšeg vremena za astronomska posmatranja. Takođe se nadam da se neće ponoviti kišovito proleće i leto kao prošle godine.

Ove godine proleće počinje20. marta u 23h i 45 min, a završava se 21. juna u 18h i 38 min.

Više o pomračenju Sunca možete pročitati >>>> ovde.

Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako, jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.

Ekvinocij i solsticij

Ekvinocij i solsticij

Proleće na severnoj zemljinoj polulopti počinje u trenutku kada Sunce na svojoj putanji “preseče” nebeski ekvator (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). Istovremeno na južnoj polulopti počinje jesen i taj trenutak je za njih jesenji ekvinocij.

U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu. Evo kako to izgleda:

Prolećni ekvinocij

Prolećni ekvinocij

Noćno nebo u trenutku početka proleća:

foto: Stellarium

foto: Stellarium