Jednostavno deluje nestvarno kada se amaterskom astronomskom opremom fotografišu  sateliti daleke planete Uran. Vidi se da nije nemoguće, ali je jako zahtevno.

Detalji o parametrima, opremi i Uranu dati su na fotografiji.

Autor fotografije je Vasilije Ristovic, astronom amater koji će uskoro u svom dvorištu imati verovatno najlepšu privatnu amatrsku opservatoriju.

Uranus 17. XI 2016.

Klikom na fotografiju otvorićete Flickr nalog ovog astrofotografa gde možete pogledati i ostale fenomenalne astrofotografije.

Planeta Uran

Uran je sedma planeta od Sunca i pripada grupi gasovitih planeta kojoj pripadaju i do sada opisani Jupiter i Saturn. Iako je pod vedrim noćnim nebom i povoljnim posmatračkim uslovima vidljiv golim okom, sve do 13. marta 1781. godine niko nije znao da je u pitanju planeta. Te godine je astronom amater Vilijem Heršel, u svojoj misiji sistematskog ispitivanja neba, naišao i na planetu Uran za koju je mislio da je maglina ili kometa. Malo kasnije, iste godine, je potvrđeno da je u pitanju planeta i to je predstavljalo ogromno otkriće, jer je Uran prva otkrivena planeta u poznatoj ljudskoj istoriji i prva otkrivena pomoću teleskopa. Sve ostale planete, bez Neptuna, su već mnogo vekova ranije bile poznate starim narodima koji su živeli na Zemlji.

Planeta Uran

Udaljenost Urana od Sunca iznosi nešto malo više od 19 astronomskih jedinica (AJ). Više o jedinicama za merenje rastojanja u Svemiru pročitajte na sledećem LINKU.

Oko Sunca obiđe za 84 zemaljskih godina, a obrtanje oko svoje ose završi za 17 h i 14 min. Prečnik mu je 51118 km što ga čini trećom planetom po veličini u Sunčevom sistemu, ali po masi je četvrti jer je Neptun, iako sa manjim prečnikom, masivniji od njega. Kao i ostale planete Jupiterovog tipa i Uran poseduje tanke prstenove od prašine i kamenja veličine oko 2 m. Prstenovi se prostiru na udaljenosti od 100 km od površine planete. Na prvi pogled površina Urana izgleda bezlična i dosadna, međutim na njemu su česti jaki vetrovi koji duvaju brzinom do 600 km/h, dok se za bele oblake pretpostavlja da predstavljaju smrznuti mentan. Temperatura na površini iznosi oko – 190 ºC.

Do sada je poznato da oko Urana kruži 27 prirodnih satelita od kojih je najveći Titanija sa prečnikom od 1577 km i kruži  na

Titanija

udaljenosti od 436 270 km. Njega je takođe otkrio Heršel.

Za nežno plavkastu boju Urana zaslužan je metan koji se nalazi u gornjim slojevima atmosfere.  Molekuli metana upijaju talase većih dužina, crveni deo elektromagnetnog spktra, dok talase kraćih dužina odbijaju, odnosno plavi deo spektra. U njegovoj atmosferi preovlađuje vodonik sa oko 83 % i helijum sa 15 %.

Za razliku od Jupitera i Saturna, o Uranu se mnogo manje zna.

Ono što je karakteristično za Uran jeste da mu se osa rotacije nalazi gotovo u ravni elliptike. Osa je nagnuta pod uglom od skoro 98 stepeni i zbog toga deluje kao da se okreće po boku dok obilazi oko Sunca, u odnosu na druge planete. Razlog takvog položaja ose nije poznat, ali se pretpostavlja da je u dalekoj prošlosti Uran pretrpeo sudar sa nekim većim svemirskim objektom koji je za posledicu imao “okretanje na bok”.