Ukratko o proizvodnom procesu. Odvija se sledećim redom:
Odeljenje pripreme – prijem sirovina (koncentrat bakra, topitelji i energenti)
Proces prženja – prženje rude zbog oslobadjanja koncentrata od sumpora (oko 50%) u reaktorima. Na izlazu iz reaktora izlazi prženac i sumpordioksid koji odlazi u atmosferu. (Slika 1.)
Proces topljenja – odvija se u plamenim pećima gde nastaje bakrenac i izdvaja se šljaka.
Proces konvertovanja – odvija se u konvertorima i na izlazu se dobija blister bakar (99,3% Cu). A šljaka koja se izdvaja odlazi na topljenje.
Proces plamene rafinacije, gde se dobija konačni topionički proizvod – anodni bakar (99,8% Cu), koji se šalje dalje na preradu u pogonu za elektrolitičku rafinaciju.
Ruda bakra koja se koristi u tehnološkom procesu proizvodnje bakra sadrži velike količine pirita. Pirit sadrži velike količine sumpora. U procesu flotacije se odvaja pirit iz rude, a na dalju preradu se šalje koncentrat bakra koji i ako manje, ipak sadrži još dosta sumpora. Sumpordioksid koji se oslobadja u gore pomenutom tehnološkom procesu bi trebao da ide u fabriku sumporne kiseline, gde se bi se koristio za proizvodnju sumporne kiseline, a sumporna kiselina bi dalje trebala da se plasira na tržiste za proizvodnju veštackog djubriva.
Medjutim, problemi su sledeći:
– Zastarela tehnologija (i u najidealnijim uslovima 35% otpadnih gasova odlazi u atmosferu)
– Popunjeni kapaciteti fabrike sumporne kiseline
– Razlog tome je sto trenutno nema kupaca sumporne kiseline – niko ne pravi djubriva ovde
– Nema dovoljno para da se kupe odgovarajuci mokri elektrostatički filteri
– A o zameni stare tehnologije novom da ne govorimo (kao obećaše ovi iz vlade…videcemo)
Iz ovoga sledi da se u atmosferu ispuštaju mnogo veće koncentracije od ovih “idealnih” 35%. Ko kaze drugačije ima veliki razlog zbog koga mora da laže.
Pored sumpordioksida u atmosferu se dospeva arsen, kadmijum i još neki teški metali, zatim velike količine prašine sa jalovišta itd.
Svake godine u atmosferu se emituje oko 200000t sumpordioksida i oko 300t arsena.
Sumpordioksid je nadražujući gas i on deluje tako što u dodiru sa vlažnom sluzokožom dolazi do stvaranja sumporaste i sumporne kiseline. Tako da utiče na organe za disanje i organe za varenje. Može lako dovesti do pojave gastritisa i čira na želudcu. U Boru svako 5 dete ima problema sa respiratornim organima. Takodje se javlja mučnina, a naročito ujutru kada neko spava sa otvorenim prozorom u letnjim danima. Pošto se dim vrlo često ispušta noću!
Arsenova neorganska jedinjenja su toksičnija od organskih. Najotrovniji je arsen-trioksid koji nastaje u Topionici. On remeti proces ćelijskog disanja. Nakuplja se u svim mekim tkivima (jetra, bubrezi, pluća…), u kosi, ispod noktiju, a izbacuje se urinom, znojenjem, pa cak i preko majcinog mleka! Strašno!
Za zadnjh 30-ak godina je u Boru 5 puta povećan broj malignih oboljenja.
Kvalitet životnih namirnica u Boru je veoma slab i pametnije je da se kupuju namirnice koje su uvezene. Selo Brezonik je najugroženije, jer se nalazi na pravcu dominantnih vetrova. Najveća koncentracija arsena u zivotnim namirnicama je u opštini Krivelj. A arsen je kancerogen elemenat.
Dosta arsena se oslobadja i sa flotacijskog jalovišta.
Najzagadjenije zemljište je takodje u pravcu dominantnih vetrova. Sadrži obilje teških metala, zbog čega postaje kiselo i dovodi do veće pokretljivosti ovih metala. O tome je već pisano OVDE!
Čak i da se situacija sa zagadjenjem koliko-toliko normalizuje, posledice će se osećati decenijama.
Samo pomoć ove nezainteresovane države, za ovaj problem, može da pomogne. Briga njih, ne udišu oni ovaj vazduh, nego Borani. Tek kada izgrade novu topionicu, sa novom tehnologijom koja apsorbuje 96-98% sumpordioksida, može se govoriti pozitivno. A do tada, kada se spusti dim, maramicu na usta ili kada bude baš gusto…trk do najbližeg ulaza neke zgrade.
SVEMIR 
