Naš Mesec (II deo)

Prvi deo priče o Mesecu možete pročitati >>>>ovde.

…nastavak…

Upoređujući odnose prečnika svih planeta sa njihovim satelitima, odnosno planeta koje ih imaju, primećuje se da je taj odnos Zemlje i Meseca poseban.

Merkur, najbliža planeta Suncu, kao i Venera koja je između Merkura i Zemlje uopšte nemaju prirodne satelite. Mars ima dva prirodna satelita, Fobos i Demos, ali po svemu sudeći oni nisu uvek bili u orbiti Marsa već su zarobljeni njegovom gravitacijom. Pored toga. ova dva satelita više podsećaju na male asteroide nego na satelite, pošto su im prečnici jak mali i nemaju pravilan oblik, a takođe se u budućnosti očekuje njihov pad na Marsovu površinu.

Mesec, Pluton, Merkur i ostali veliki sateliti

U slučaju spoljašnjih planeta broj prirodnih satelita je veliki, više desetina satelita po planeti. Upoređujući prečnike satelita sa prečnicima planeta, u spoljašnjem Sunčevom sistemu, lako je uočiti da je prečnik planete i više od 10 puta puta veći od prečnika satelita.

Pa šta je tu čudno?

Čudno je to što je Mesec svega oko 3,7 puta manji od Zemlje u prečniku i za razliku od drugih satelita ima veliki uticaj na nju.

Mesec u brojkama:

• Prečnik  Meseca iznosi 3473 km (Zemlja: 12756 km)
• Po površini je 14 puta manji od Zemlje
• Po obimu je 50 puta manji od Zemlje
• Ima 80 puta manju masu od Zemlje
• 6 puta slabiju gravitaciju

Za koliko Mesec obiđe oko Zemlje?

Postoji više računanja vremena koje je potrebno da Mesec napravu pun krug oko Zemlje, ali dva su najinteresantnija i njih ćemo pomenuti ovde.

Ako u nekom trenutku Mesec prekrije neku zvezdu i mi tada počnemo sa odbrojavanjem vremena punog kruga Meseca oko Zemlje, za 27 dana, 7 sati, 43 minuta i 11 sekundi Mesec će ponovo prekriti tu zvedu i naj taj način napravi pun krug i taj period se naziva siderički mesec.

Međutim, postoji jedna zanimljivost. Ukoliko u trenutku početka računanja Mesec bude u fazi punog meseca, kada protekne tih 27 dana, 7 sati… Mesec neće biti ponovo u punoj fazi, već će mu do te faze trebato još malo više od 2 dana.

Sinodički mesec i godina

Šta je razlog tome?

Dok je Mesec žurio da prekrije istu zvezdu, za to vreme se i Zemlja kretala i prešla određeni put oko Sunca. Tako da nakon isteka sideričkog mesec položaj Meseca, Zemlje i Sunca više nije isti.

Da bi Mesec prošao kroz sve svoje mene potrebno mu je 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2 sekunde. Ovaj period se naziva sinodički mesec i predstavlja vreme koje je potrebno da Mesec prođe kroz sve svoje mene.

I sinodički i siderički mesec su tačni, jedina razlika je u odnosu na šta računate vreme – zvezde ili mene.

Mesečeve mene

Ove mene su jedna od najstarijih astronomskih pojava koje su zapažene na nebu. Za njih su vezana mnoga verovanja, a postoji i Lunarni kalednar koji je zasnovan ma mesečevim menama.

Mesečeve mene su posledica kretanja Meseca oko Zemlje. Na različitim delovima svoje orbite Mesec je različito obasjan Sunčevim zracima.

Postoje 4 glavne faze, a to su: mlad mesec, prva četvrt, pun mesec i poslednja četvrt.

Mesečeve mene

Počinjemo od mladog meseca. Tada se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca i nama je okrenuta njegova neosvetljena strana i on jena  nebu preko dana i u ovoj fazi je nekih 3 dana.

Nakon toga na večernjem nebu se pojavljuje mesečev srp. Mesec u ovoj fazi zalazi ubrzo nakon zalaska Sunca. Svakog narednog dana sve veća površina našeg prirodnog satelita osvetljena. Linija koja razdvaja tamnu od svetle strane Meseca naziva se terminator, a vrhovi srpa se nazivaju rogovi Meseca.

Kada se linija terminatora poklopi sa rogovima Mesec je u prvoj četvrti i tada je proteklo nešto više od 7 dana od faze mladog meseca. Tada je obasjana tačno jedna polovina Meseca, ona sa naše desne strane. U ovoj fazi Mesec izlazi na istoku u podne a zalazi u ponoć.

U prvoj četvrti Mesec, Zemlja i Sunce grade pravougli trougao sa pravim uglom kod Meseca.

Nakon ove faze Mesec nastavlja da “raste” i kada se linija terminatora poklopi sa drugom ivicom Meseca nastaje pun mesec. U fazi punog meseca Zemlja je tačno između Meseca i Sunca. Za dolazak u ovu fazu potrebno je nešto više od 14 dana od faze mladog meseca.

Odmah nakon toga Mesec počinje da “opada”. Linija terminatora se kreće u suprotnom smeru i kada se ponovo poklopi sa rogovima Meseca nastaje faza poslednje četvrti. Tada je isto osvetljena tačno jedna polovina Meseca i on u ovoj fazi izlazi u ponoć a zalazi u podne.

Položaj Meseca na nebu po fazama u određeno vreme

Svake naredne noći Mesec izlazi iznad istočnog horizonta sve kasnije. Kada se približi 29. dan od faze mladog meseca, na jutarnjem nebu se ponovo pojavljuje tanak Mesečev srp.

Ono što je zanimljivo kada je na nebu vidljiv tanak mesečev srp, i u fazi rasta i u fazi opadanja, jeste bleda pepeljasta svetlost koja se jedva vidi na neosvetljenom delu Meseca. Kakva je to svetlost?

To je ustvari Sunčeva svetlost odbijena sa Zemlje koja obasjava Mesečevu površinu, baš kao što mesečina obasjava Zemljinu površinu. Jedino je svetlost sa Zemlje na Mesecu jača 80 puta nego mesečina na Zemlji.

Mesec pokreće Zemljotrese na Zemlji???

Često se može čuti od nekih ljudi da je Mesec kriv za zemljotrese kada je u fazi mladog meseca. Na prvi pogled i ima logike. Tada je Mesec na istoj strani Zemlje kao i Sunce. Pojačana gravitacija i veća plima može da dovede do zaključka da su tada mogući i zemljotresi.

Međutim, kada Mesec dođe u sledeću fazu opet se dešavaju zemljotresi, a tako je i kada je Mesec u bilo kojoj drugoj fazi. Čak ni statistika nije na strani mladog meseca. Pratite i videćete.

Takođe, ne postoji nijedan naučni dokaz koji bi potvrdio ove tvrdnje. Potrebna je znatno jača gravitaciona sila da bi došlo do pomeranja tektonskih ploča. U prilog ide i činjenica da je sistem Zemlja – Mesec ustaljen već milionima godina.

>>>>Nastaviće se…

Video o mesečevim menama (trajanje 16 sekundi):